Kako lečiti hronične bolesti u trudnoći

Piše: dr Sanja Bulatović lekar specijalista ginekologije i akušerstva
supspecijalista fertiliteta i steriliteta
poliklinikanovakov.com

Tokom trudnoće može doći do pojave raznih hroničnih bolesti, zbog čega je neophodno da obratite pažnju na njihove simptome, kao i da svom lekaru saopštite sve eventualne promene koje primetite na svom organizmu. Danas vam predstavljamo hronične bolesti koje se mogu pojaviti u trudnoći.

Foto: Guliver/Thinkstock

ASTMA I TRUDNOĆA
Blaga astma, kod koje se koristi samo povremena upotreba inhalatornih kortikosteroida ili bronhodilatatora (pumpica), obično nije problem u trudnoći. Kod težih oblika, sa čestim astmatičnim napadima i stalnom upotrebom lekova, jako je važno biti u stalnom kontaktu sa nadležnim lekarom i bez prekida uzimati lekove koji su propisani, bez obzira na trudnoću. Ako se na bilo koji način pogorša stanje bolesti, pojačaju se napadi, ili postanu češći, potrebno je odmah se javiti lekaru.

Astma koja je dobro kontrolisana ne utiče na stanje bebe i zato je jako važno da se se uzimaju prepisani lekovi, kao i da se redovno ide na kontrole.

Lekovi koji se uzimaju u trudnoći ne utiču na bebu, mnogo je gore ako se ne uzimaju jer se tako mogu provocirati napadi. Inhalatori ulaze u krv majke vrlo malo, a do bebe još manje, dok kod tableta nešto veća količina ulazi u krv, ali ni to ne bi trebalo da smeta bebi.

Rizik od dobijanja napada tokom samog porođaja je veoma mali, a potrebno je poneti lekove na porođaj i o svom stanju obavezno obavestiti lekara i sestre u porođajnoj sali.

Uzimanje lekova protiv astme ne utiče na dojenje, ali je o stanju i terapiji potrebno obavestiti pedijatre.

EPILEPSIJA I TRUDNOĆA
Da li će epilepsija uticati na trudnoću odnosno trudnoća na epilepsiju je vrlo individualno – kod skoro polovine slučajeva nema nikakvih promena, a kod ostalih žena uglavnom dolazi do poboljšanja i nema napada, ali ne sme se zanemariti i onaj mali udeo žena kod kojih se javi pogoršanje, što zahteva prilagođavanje terapije i intenzivniji nadzor. U svakom slučaju je vrlo važno da se neurolog obavesti o trudnoći i da on odluči da li je potrebna promena doze i vrste lekova, te učestalost kontrola. Obavezno je obavestiti i ginekologa o epilepsiji i terapiji, a nikako se ne sme prestati sa uzimanjem lekova. Ukoliko se na bilo koji način pogorša stanje bolesti, odmah se o tome mora obavestiti i ginekolog i neurolog.

Žene na antiepiletičkim lekovima treba da počnu sa uzimanjen folne kiseline bar tri meseca pre začeća i to u dozi od 4 mg dnevno, te da nastave sa tom dozom do trećeg meseca trudnoće, da bi smanjili rizike nastanka problema koje mogu da izazovu ovi lekovi. Tokom trudnoće potrebno je da se rade vrlo detaljni ultrazvučni pregledi tokom kojih se kontroliše morfologija ploda, a posebna pažnja obraća na kičmu, lobanju, lice i srce.

Što se tiče terapije, najverovatnije je da neće biti velikih izmena vrste lekova, ali je moguće da će se doze izmeniti. Trudnoća se kod žena sa epilepsijom mora planirati, da bi se na vreme počelo sa uzimanjem folne kiseline, a s obzirom da neki lekovi koji se koriste za epilepsiju utiču na metabolizam vitamina K, da bi se smanjio rizik od razvitka krvarenja kod bebe kao posledica ovog dejstva, moguće je da će se tokom poslednjeg meseca trudnoće počeeti sa terapijom vitamina K.

Epileptički napadi mogu nositi potencijalnu opasnost po bebu jer ona tokom napada ne dobija dovoljno kiseonika. Ako napad kratko traje, ne bi trebalo da bude problema, ali da se ne bi ponavljali napadi, važno je da uzimate svoju terapiju. Tokom porođaja se ne povećava rizik, ali se terapija mora redovno uzimati.

OBOLJENJA ŠTITNE ŽLEZDE
Problemi sa štitnom žlezdom mogu biti rezultat njene prevelike ili premale aktivnosti. U oba slučaja se stanje funkcije štitne žlezde kontroliše određivanjem nivoa hormona koje proizvodi ova žlezda – određuju se slobodni T3, T4 i TSH, i na osnovu ovih rezultata se procenjuje da li je i koja terapija potrebna, odnosno regulišu nivoi doza. Lekovi koji se koriste za ove probleme ne bi trebalo da utiču na razvoj bebe, ali se funkcija bebine štitne žlezde svakako kontroliše posle rođenja.

Tokom trudnoće se nastavlja dotadašnja terapija, a doze se prilagođavaju tokom konsultacija sa endokrinologom, shodno nivoima hormona. Kao što je potrebno endokrinologa obavestiti o trudnoći, tako i ginekologa treba obavestiti o postojanju problema sa štitnom žlezdom i o terapiji.

ŠEĆERNA BOLEST
Ukoliko već određeno vreme postoji šećerna bolest i terapija inzulinom, potrebno je trudnoću planirati i tome razgovarati sa nadležnim endokrinologom. Jako je važno u trudnoću ući sa regulisanim nivoom šećera u krvi, jer se tako smanjuje mogućnost da dođe do komplikacija i lakše je regulisati doze inzulina. Trudnoću treba da prate i ginekolog i endokrinolog, i vrlo je važno redovno odlaziti na detaljne ultrazvučne preglede, da bi se pratio rast i razvoj bebe. Posebno se tokom pregleda obraća pažnja na kičmu, mokaz, srce i lice. Kada je šećerna bolest dobro regulisana, a rezultati pregleda dobri, nema razloga za brigu.

Inzulin ne utiče na bebu i mora se uzimati tokom trudnoće, jer je po bebu mnogo opasnije da se ne uzima. Terapija se nikako ne sme menjati bez saveta lekara, doze se ne smeju smanjivati ili povećavati, obroci se ne smeju preskakati, kao ni odustajati od fizičke aktivnosti.

Komplikacije trudnoće sa šećernom bolesti se mogu izbeći ako postoje redovne kontrole, a neke od komplikacija obuhvataju povećanu količinu plodove vode, ubrzano dobijanje na težini bebe, razvitka određenih problema sa morfologijom – razvojem bebe, ali i do zaostajanja u rastu. Redovnim kontrolama i adekvatnom terapijom se mogućnost za razvitak komplikacija smanjuje na minimum.

POVIŠEN PRITISAK
Povišeni pritisak pre trudnoće zahteva regulisanje i pre koncepcije, a ako tokom trudnoće budu redovne kontrole, praćene adekvatnom terapijom, šansa da dođe do razvitka komplikacija se smanjuje, mada ne nestaje potpuno, jer ovo stanje nekada ne može da bude potpuno predvidljivo. Čak 5% žena ima ovo stanje povišenog pritiska, koje se zove “hronična hipertenzije”, a označava pritisak iznad 140/90 mmHg. U nekim slučajevima visok pritisak se razvije tokom trudnoće, što se zove “trudnoćom izazvana hipertenzija”.

Kod žena sa hronično povećanim pritiskom povećava se rizik od razvitka preeklampsije, zastoja u rastu bebe, prevremenog porođaja, prevremenog odlubljivanja posteljice… U blagim slučajevima i rizici od komplikacija su manji, a sa težinom slučaja raste i rizik od komplikacija.

Idealno bi bilo da se visok pritisak reši pre trudnoće i da trudnoća bude planirana, pre svega zato da bi se smanjio rizik od komplikacija, ali i da bi se planirali lekovi koji će se koristiti tokom trudnoće, posebno na njenom početku. Ako trudnoća nije unapred planirana, važno je što pre se javiti lekaru, planirati terapiju i praćenje trudnoće. Pratiće se tokom trudnoće i stanje bubrega i jetre, te raditi i drugi testovi koji će ukazati na stanje organizma. U trudnoći se uglavnom uzimaju lekovi protiv povećanog pritiska za koje je dokazano da ne utiču na bebu – najčešće Metildopa.

Kontrole trudnoće su češće nego inače, kao i ultrazvučni pregledi, zbog mogućnosti zaostajanja u rastu bebe ili pogoršanja njenog stanja. Ukoliko dođe do razvitka komplikacija, planira se ostajanje u bolnici, da bi se što bolje kontrolisalao stanje i mame i bebe.

Ako se redovno prati stanje majke i bebe, postoji dobar rast bebe, nema komplikacija niti skoka pritiska, nema ni potrebe da trudnoća ranije završi. Ako dođe do razvitka komplikacija, onda je i za mamu i za bebu bolje da se ranije završi trudnoća, pri čemu se mora uzeti u obzir i gestacija.