Koje MESO dati BEBI?

Meso koje se daje bebama i maloj deci mora da bude dobrog kvaliteta, sveže i pravilno pripremljeno. To je namirnica vrlo bogata belančevinama i esencijalnim aminokiselinama, sadrži razne hranljive materije, naročito vitamin B12, gvožđe i cink. Cink i vitamin B6 važni su i za jačanje imuniteta, a meso obiluje tim sastojcima.

Uz to, cink se bolje apsorbuje iz namirnica životinjskog porekla nego iz onih koje su biljnog porekla. U mesu praktično nema ugljenih hidrata, osim glikogena u mišićima koji se klanjem životinje pretvara u mlečnu kiselinu. Sastav ove važne namirnice u velikoj meri zavisi od mnogih činilaca: vrste, rase, starosti, pola, načina uzgoja i ishrane životinje od koje se dobija meso.

Kada uvesti meso u bebinu ishranu?

U ishrani odojčadi starije od 9 meseci, koriste se samo mlada, posna mesa – belo pileće, belo ćureće bez kožice, jagnjeće i teleće. Ne treba im davati svinjsko meso, jer je previše masno i teško se vari. Isto tako, iz bebinog jelovnika treba da izbacite i mesne prerađevine. Odojče ne morate da hranite mesom svakog dana, tačnije bilo bi dobro da u toku nedelje jedan obrok pripremite sa pilećom džigericom ili žumancetom. Najkvalitetnije je meso mišića, dok iznutrice nisu toliko bogate hranljivim sastojcima, izuzev džigerice koja obiluje belančevinama i gvožđem. Ukoliko meso potiče od suviše mladih životinja, sadrži mnogo kostiju i hrskavice, nema još dovoljno formirana tkiva, pa je mlitavo i vodnjikavo. Mladim životinjama kolagen lakše bubri i rastvara se, što utiče na povećanje mekoće mesa i mada je količina kolagena mladih i starih životinja ista, brže se rastvara mlado meso.

Živinsko meso
Piletina i ćuretina sadrže sve važne aminokiseline, a živinsko meso obiluje visokovrednim belančevinama, kao i kalijumom, magnezijumom, gvožđem, nijacinom i cinkom. Organizam pet puta bolje iskorišćava gvožđe iz živinskog mesa nego neorganski oblik gvožđa iz hrane biljnog porekla. Stara ćuretina nije toliko meka i ukusna kao meso mlade ćurke.
Kvalitetnije je, ukusnije i zdravije pileće meso od živine koja se slobodno kreće i prirodno hrani od one iz kaveza sa veštačkom ishranom i raznim dodacima radi bržeg prirasta. Piletina koja se koristi za ishranu beba i male dece treba da bude poreklom od živine koja je petnaest dana pre klanja hranjena samo kukuruzom. Dakle, prednost treba da dajete piletini sa seoskih farmi, naročito onoj koja se hrani žitaricama i hranom iz prirode.
Živinsko meso je podležno bakterijskim zagađenjima (salmonella) i zbog toga treba biti naročito oprezan. Pošto je tema ptičijeg gripa veoma aktuelna, treba da znate da se virus ove zarazne bolesti uništava na 70 stepeni, tako da živinsko meso koje se dobro termički obradi nije opasno po zdravlje ljudi!

Jagnjetina
Jagnjeće meso sadrži mnoge važne vitamine i minerale, pa je odličan izvor belančevina, gvožđa, cinka, kalijuma i vitamina B. Meso koje se prodaje kao meso mlade jagnjadi, do tri meseca starosti, mora da ima svetloružičastu boju trupa i da je samo delimično pokriveno masnim tkivom. Kvalitetnija je jagnjetina sa planina, nego ravničarska.

Teletina
Teletina je meso teladi starosti od tri nedelje do šest meseci. To meso je svetloružičaste do ružičaste boje, nežne građe, bez masti. Ako je, međutim beličaste boje, znak je da potiče od sasvim mladog teleta čije tkivo nije još dovoljno očvrslo, veoma je mekano, sočno i lako svarljivo. Odličan je izvor vitamina B grupe, uključujući nijacin (vitamin B3) i vitamine B6 i B12. Teletina je odličan izvor gvožđa, a radi boljeg iskorišćavanja gvožđa iz mesa, teletinu treba da kombinujete sa hranom bogatom vitaminom C. Teleće meso ima više nijacina i kalcijuma od junetine i svinjetine, ukusnije je od govedine i za njegovo pripremanje potrebno je manje vremena.

Kada navrši osam meseci, bebi se meso daje kroz mesne supe (bujone) ili mesne sokove. Bujon se priprema na jednostavan način. Oprani komad mesa (od 50 do 100 grama) preliti vodom i kuvati jedan sat. Zatim treba dodati ključalu vodu, i to onoliko koliko je vode uvrelo. Kad bude gotovo, kašikom odozgo skinuti masnoću. Detetu možete dati čist bujon ili uz dodatak griza (jedna kašičica) koji treba da se prokuva. Sok od mesa pravi se na sledeći način: 100 grama mesa oprati, iseckati i staviti u manji sud, a zatim posoliti i preliti velikom kašikom prokuvane vode. Ostaviti da odstoji na hladnom mestu jedan sat, pa potom iscediti snažnim pritiskom kroz cediljku. Pripremljeni sok sipati pred kraj kuvanja u varivo. Kada se prohladi, dati detetu kao obrok, uvek sveže pripremljeno.

KUVANO
Najbolji način pripremanja mesa jeste kuvanje. Nakon što se meso skuva, treba ga samleti i ispasirati, a kasnije, kada beba malo poraste i dobije zubiće, možete ga samo sitno iseckati. Kuvano meso je važna namirnica u ishrani beba jer pored hranljivih vrednosti, podstiče žvakanje, što je veoma važno u periodu izbijanja zubića.
MLEVENO
Mleveno meso priprema se od bifteka ili filea i to je najmekši i najukusniji deo. Komad bifteka od 50 do 100 grama samleti na mašini za meso dva-tri puta. Samleveno i kuvano posoljeno meso može da se kombinuje sa kuvanim povrćem.
DINSTANO
Belo meso je svarljivije kada se izdinsta. Ćureće meso je najkvalitetnije od novembra do februara, a od njega se u sitnim komadima, za malu decu pripremaju i gotova jela, kao što su: pilav, paprikaš, čorbe…
PEČENO
Od druge godine, dečiji jelovnik upotpunjuje se goveđim i svinjskim mesom koje može da se kuva, peče ili dinsta. Pošto je dete starije, meso ne treba mnogo da mu sitnite, jer može da žvaće i krupnije komade.

Tekst: D. Radišić, nutricionista