Majka hrabrost i njena deca

Trudnoća nije bolest, a porođaj ne bi trebalo da bude trauma. Majke bi iz porodilišta trebalo da izađu sa lepim uspomenama, a ipak, mnoge se sa gorčinom sećaju tih najvažnijih dana u svom životu, i to ne zbog bola koje su morale da istrpe…

Sigurno znate bar jednu ženu koja je imala loše iskustvo prilikom rađanja dece. Iako je u proteklih nekoliko godina došlo do poboljšanja uslova u porodilištima, žene se još uvek žale na neprofesionalno ponašanje medicinskog osoblja, zastarele i nehumane bolničke protokole i korupciju. U razgovoru sa našim sagovornicama pokušali smo da dođemo do istine i saznamo koliko su ove primedbe na račun stanja u našim porodilištima brojne i opravdane.

Kako se rodila ideja o osnivanju građanske inicijative Majka hrabrost?
Ideja se rodila spontano, iz nezadovoljstva žena tretmanom u porodilištima i postojećim porođajnim praksama. Sve je počelo tako što je Branka Stamenković na blogu B92 ispričala svoje iskustvo sa porođaja. Usledile su reakcije žena koje su u okviru serije tekstova Zašto Srbija treba da izumre od bele kuge opisale svoja iskustva. Reakcija javnosti krenula je kao lavina: upućena je peticija ministru zdravlja, napravljen je sajt na kojem su objavljene autentične priče, a ministar je pozvao na sastanak Branku Stamenković.

Od čega je trebalo krenuti?
Kao najdrastičniji problemi izdvojili su se neprimerena i uvredljiva komunikacija osoblja u porodilištima sa porodiljama, zastareli i nehumani bolnički protokoli i korupcija. 

Koliko žena je učestvovalo u akciji potpisivanja peticije za poboljšanje uslova u porodilištima?
Do sada je peticiju potpisalo 8.000 osoba. Dragocena su i iskustva koja žene iz Srbije i dijaspore objavljuju na našem sajtu, pa pozivamo sve čitateljke da nas kontaktiraju na [email protected] i posete naš sajt www.majkahrabrost.com.

Na šta se najčešće žale žene koje se oglašavaju na sajtu?
Ženama porođaj nikad nije toliko bolan, koliko boli neljudski i ponižavajući tretman u porodilištu i uvredljivo obraćanje zdravstvenog osoblja. Zbog toga porodilište opisuju kao „zatvor“, „logor“ ili „kasarnu“, što je nedopustivo, jer je to mesto gde nastaje život. Mnoge žene ukazuju i na okrutan odnos prema Romkinjama.

Mogu li se čuti i pohvale na račun lekara i uslova u porodilištima?
Dosta je priča u kojima su žene opisale i svoja pozitivna iskustva iz porodilišta, jer su spremne da pohvale svakoga ko im uputi malo nežnosti i pažnje. Često se plasira laž da je žena na porođaju najbliža smrti, a zapravo porođaj u preko 90 odsto slučajeva ne nosi nikakav rizik za majku i bebu.

U kojoj meri se priče iz porodilišta u Srbiji razlikuju od iskustava naših žena koje su se porađale u inostranstvu?
U inostranstvu to je čarobno iskustvo koje žene pamte do kraja života, za porodilje u Srbiji to je trauma. U porodilištima u inostranstvu prava pacijenata su maksimalno uvažena, a žena se konsultuje u vezi sa svakom intervencijom kojoj treba da bude izložena ona ili njena beba. Standard je i prisustvo pratioca na porođaju, baš kao i epidural, a porođaj kod kuće je u većini razvijenih zemalja prihvaćen kao praksa. Klistir i brijanje u okviru priprema za porođaj su napušteni kao nebitni i štetni, dok se epiziotomija (sečenje međice) vrši vrlo retko. Žena ima relativnu slobodu da se porodi u položaju koji joj najviše odgovara, dok je u Srbiji obavezan ležeći položaj, koji je za porodilju najneprijatniji, ali je najlagodniji za lekare…

A koliko se razlikuju uslovi u porodilištima u Srbiji?
Sve zavisi od toga da li su u velikim gradskim sredinama (Beograd, Novi Sad, Niš) ili u unutrašnjosti, kao i da li pripadaju porodilištima tercijarnog ili sekundarnog nivoa. U manjim porodilištima bolnička pravila su manje kruta – te je porođaj mnogo bliži fiziologiji žene i deteta, a osoblje ima više vremena da ispoštuje potrebe svake žene.
Čini se da je došlo do mnogih promena, ali sudeći po iskustvima i pričama porodilja izgleda da ima još dosta posla.  Svakodnevno imamo nove pritužbe na tretman, onemogućavanje realizacije prava u zdravstvenim ustanovama, na nekorektno ponašanje ili nepravilnosti u radu zdravstvenih službi. Prema anketi koju smo sproveli u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Institutom za javno zdravlje Milan Jovanović Batut, više od 50 odsto porodilja ne zna koja prava ima u okviru zdravstvenog sistema. Trudnice se žale na birokratiju i diskriminaciju u ostvarivanju prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i na tretman i komunikaciju zdravstvenih radnika sa njima. Najčešće ih ne konsultuju pre nego što ih podvrgnu određenim tretmanima, ne traži se njihova saglasnost, a često nisu obaveštene ni o intervencijama nad njihovim bebama.

Kakvi su planovi GI Majka Hrabrost u narednom periodu?
Ove godine više ćemo se fokusirati na rešavanje problema korupcije. Nastavićemo sa razvojem dijaloga sa predstavnicima porodilišta i dokumentovanjem aktuelnog stanja. Cilj nam je da tokom 2011. godine bude usvojen Nacionalni akcioni plan za porodilišta, koji bi ponudio rešenja za postojeće probleme.