Mališanima fali kvalitetan SAN

Koliko sati sna vaše dete zaista dobije za jednu noć? Ma koliko god vam se činilo mnogo, to je ipak daleko manje od onoga što ste vi imali kada ste bili dete.

Rezultati brojnih istraživanja pokazuju da današnja deca, od sedam do 15 godina, imaju u proseku sat vremena manje sna svake noći nego što su to imala deca pre 30 godina. Istraživanja takođe pokazuju da svaki tinejdžer spava manje od sedam sati tokom noći. Ova brojka pada na šest sati pošto tinejdžeri krenu u srednju školu.

Previše obaveza
Zašto se ovo dešava, pokušali su da istraže američki stručnjaci. Rezultati su pokazali ono što već znamo, a to je da je deci nametnuto previše vannastavnih aktivnosti, obimni domaći zadaci, o socijalnim mrežama, mobilnim telefonima i televizorima ne treba mnogo ni da pričamo.

Neki stručnjaci koji su učestvovali u ovom istraživanju čak kažu da nedostatak sna u godinama kada se dete formira može da izazove trajne promene u strukturi mozga. Zbog toga što se dečiji mozak razvija sve do 21. godine, a većina tog razvoja se dešava tokom spavanja, kao moguća posledica može da se javi nedovoljna zrelost. Što za sobom opet vuče poremećaj pažnje, gojaznost i mnoge druge stvari.

U prilog ovome govore i rezultati istraživanja u kome je učestvovalo 77 dece. Tokom istraživanja prva grupa dece išla je ranije u krevet, a druga je ostajala budna do kasno. To je sve trajalo tri dana. Kao rezultat ispostavilo se da je prva grupa spavala duže 30 minuta, a druga grupa spavala manje 31 minut.

Usporava razvoj deteta
Nakon treće noći, svoj deci je dat test inteligencije. Ispostavilo se da je nedostatak samo jednog sata spavanja, jednako gubitku dve godine razvoja. A, uz pomoć MRI, stručnjaci su otkrili sledeće. Umorna deca ne mogu da zapamte čak ni ono što su učili do malopre. Razlog je to što ćelije u toj situaciji gube svoju „plastičnost“ zbog čega ne mogu da stvore potrebne veze da nešto memorišu.

Što se nepažnje tiče, u pitanju je drugi mehanizam. Naime, gubitak sna onemogućava telu da „povuče“ glukozu iz krvotoka. Pa tako umoran mozak ostaje zaglavljen na pogrešnom odgovoru i ne može da dođe do kreativnijeg rešenja, zbog čega se vraća na odgovor za koji već zna da je pogrešan.

Uče dok spavaju
Doktor Metju Voker, neurolog, objašnjava da tokom spavanja mozak prebacuje sve što je naučio taj dan u efikasnije „skladište“ mozga. A svaka faza sna igra veoma važnu ulogu u čuvanju sećanja.
Na primer, učenje stranog jezika zahteva proširivanje rečnika pri čemu se u mozgu pokreću novi zvuci i motorne veštine kako bi se izgovorila i zapamtila nova reč. Tu reč obrađuje određen deo mozga rano uveče tokom faze koja se zove spori talas spavanja, dubokom snu, bez snova. U međuvremenu, sećanja koja su povezana sa emocijama, obrađuju se tokom REM faze ili tokom snova.

Izvor: Blic