Matične ćelije mlađeg deteta lek za starije

Mnogi roditelji u Srbiji odlučuju se za još jedno dete ne bi li uzimanjem matičnih ćelija po rođenju omogućili lečenje starijem obolelom mališanu od leukemije, dijabetesa, bolesti mišića i drugih teških oboljenja.

„Interesovanje kod nas zaista je veliko. Ako u porodici već postoji neka bolest, roditelji po rođenju drugog deteta zaveštaju matične ćelije. Leukemija, nasledne anemije i bolesti imunološkog sistema leče se i kod nas na ovaj način. Konačno rešenje u lečenju leukemije je u transplantaciji matičnih ćelija“, kaže az „Blic“ ginekolog Mima Fazlagić, stručno-naučni saradnik banke matičnih ćelija „Cryo-Save“.

Međutim, za mnoge bolesti poput dijabetesa, bolesti mišića, mulitple skleroze, lečenje matičnim ćelijama je još u eksperimentalnoj fazi.

„Na američkom univerzitetu Djuk sprovedena su klinička ispitivanja na 45 ljudi kojima su njihove sopstvene matične ćelije davane direktno u pankreas, pa su one preuzele ulogu ćelija koje luče insulin. Posle dve godine posmatranja 39 pacijenata više nije imalo potrebu za insulinom, a ostatak je nastavio da prima minimalne doze“, objašnjava dr Fazlagić.

Iako su rezultati ohrabrujući, sagovornica kaže da je put od laboratorijskih ispitivanja do primene u praksi dugačak i da je potrebno još dodatnih istraživanja.

„Svakog meseca otkrije se nešto novo što omogućuje lečenje matičnim ćelijama. U protekle četiri godine ispitivanja su daleko odmakla. Do 2005. godine znalo se da matičnim ćelijama može da se leči leukemija, nasledna anemija. Kasnije, naučnici su otkrili da postoji mogućnost lečenja metaboličkih bolesti, bolesti jetre, kao i regeneracija srčanog mišića nakon infarkta“, kaže dr Fazlagić.

Prikupljanje matičnih ćelija iz krvi pupčanika je bezbolan i bezopasan postupak. Danas je upotreba tih ćelija najzastupljenija u Sjedinjenim Državama, Australiji i Aziji.

„Važna je i podudarnost ćelija davaoca i primaoca. Kod onih uzetih iz pupčane vrpce moraju da se poklope samo u tri antigena. Najveća podudarnost je između brata i sestre. Mada, bio je slučaj da se poklope matične ćelije ujaka i deteta“, navodi dr Fazlagić.

Anđelka Zagorčić prva je žena u zapadnoj Srbiji koja je 12. marta prošle godine po rođenju sina Novaka Stanka zaveštala matične ćelije uzete iz pupčane vrpce da bi pomogla u lečenju svoje starije, osmogodišnje ćerke Jane, obolele oddijabetesa.

To je Anđelki bilo četvrto dete, iako ne rade ni suprug ni ona. Njene matične ćelije čuvaju se u banci matičnih ćelija u Briselu. Devojčica je obolela od dijabetesa sa dve godine i već šest godina četiri puta dnevno prima insulin. Anđelka kaže da niko nikad u porodici nije bolovao od ove bolesti.

„Čula sam da se operacija i presađivanje matičnih ćelija za lečenje dijabetesa rade u Kraljevskoj klinici u Londonu. Poznato mi je i da je 18 brazilskih građana podvrgnuto ovom zahvatu od kojih neki posle toga više ne primaju insulin ili dobijaju minimalne količine. Ali takva operacija košta oko 50.000 evra“, kaže Anđelka.

Preporuka stranih lekara je da deca na ovu operaciju idu za nekoliko godina kad ojačaju, ali Zagorčići ne znaju način kako da Jana stigne do te mogućnosti za lečenje, bar eksperimentalne.