Muzika je detetu dobar i veran drug

Da li je moje dete muzikalno? Ima li sluha i osećaja za ritam? Kako mogu da mu pomognem da razvije muzički talenat?

Ova i mnoga druga pitanja u vezi sa muzičkim obrazovanjem deteta roditelji često postavljaju sebi i drugima, želeći da njihovo dete što pre spozna lepotu muzike, harmoniju tonova, sklad pokreta…

Stručnjaci tvrde da pre navršene pete godine života, ne može da se proceni muzikalnost deteta. Uostalom, nisu retki slučajevi da dvogodišnje dete pokazuje interesovanje za muziku i pevanje, pa se postavlja pitanje zašto onda čekati nekoliko godina da bi se taj talenat razvio? Kako više ne biste imali dileme u vezi sa ovim i sličnim pitanjima, pomoći ćemo vam da usmerite svoje dete.

Kada početi?

Psiholozi i pedagozi tvrde da muzičko obrazovanje deteta treba početi kad ono napuni osam godina. Naime, pošto muzičko školovanje traje šest godina, ono bi se u tom uzrastu poklapalo sa završetkom osnovnog školovanja, nakon čega dete može da se upiše u srednju muzičku školu, naravno, ako to želi.

Ukoliko dete ranije krene u muzičku školu, ono će je ranije i završiti, pa bi u tom slučaju nastala pauza pre nego što nastavi muzičko školovanje. Upravo ta pauza može da bude kobna prekretnica za dete, pošto većina dece tada gubi interesovanje da i dalje uči muziku.

Stručnjaci, međutim, savetuju da dete pohađa muzičko zabavište pre no što ga roditelji upišu u osnovnu muzičku školu.

Muzičko zabavište

U ovim instutucijama deca kroz pesmu i igru razvijaju sluh i osećaj za ritam, dok u pripremnom razredu muzičke škole ostvaruju direktan kontakt sa instrumentima i usvajaju osnovna saznanja iz teorije.

Dete možete upisati u muzičko zabavište dete već sa navršenih pet godina, a u pripremni razred muzičke škole sa sedam. Da bi dete bilo primljeno, mora da položi prijemni ispit na kojem se utvrđuje njegova muzikalnost. Sluh deteta u direktnoj je vezi s nasleđem (talentom), dok se ostali elementi muzikalnosti razvijaju upornom vežbom i radom.

Dete se rađa sa talentom

Osećaj za ritam je urođen, ali ga treba probuditi i pružiti detetu mogućnost da ga razvije. Međutim, dete koje nema sluha, ne treba siliti da se bavi muzikom, što roditelji često čine zbog ličnih ambicija ili neostvarenih želja.

Još je veća greška da se dete koje je, primera radi, zainteresovano za sviranje gitare, upiše na violončelo ili flautu, samo zato što je na tom muzičkom odseku ostalo upražnjenih mesta. Statistički podaci govore da se deca najčešće odlučuju za gitaru, klavir, harmoniku, flautu i trubu.

Ljubav prema muzici

Dete počinje da opaža svet oko sebe od najranijeg detinjstva i već tada je sposobno da razlikuje tonove po visini i jačini. I tromesečna beba može da odvoji lepe i harmonične tonove od onih agresivnih, te da odreaguje na njih. Gotovo da nema roditelja koji svojoj bebi nije kupio muzičku vrtešku ili igračku sa melodijama uspavanki kako bi lakše utonula u san.

Izbor muzičkih igračaka

Upravo ove igračke predstavljaju prvi kontakt deteta sa muzikom i ritmom, pa je veoma važno napravilti pravilan izbor. Kroz igru i zabavu, ali i bogatstvo boja i oblika, vaše dete razvijaće osećaj za ritam i muzičku memoriju, ali i estetski ukus.

Edukativne muzičke igračke uglavnom su izrađene u obliku neke ljupke životinje, poznatog lika iz crtanog filma ili muzičkog instrumenta. Često sadrže jednu ili više melodija, čije tonove dete može da „aktivira“ na jednostavan način. Međutim, treba voditi računa da one budu lepo dizajnirane i izrađene od materijala koji dete neće podsticati na destrukciju i agresivnost.

Ako svom detetu želite dobro, nemojte mu kupovati puške, pištolje i druge igračke koje demonstriraju silu. Umesto toga, kupite mu muzičku igračku kojom će moći da izrazi svoje muzičke potencijale.

Izvor: Life Content