Naučite dete i da gubi

Roditelji često u društvenim igrama puštaju dete da stalno pobeđuje, a posle se žale što plače kada izgubi. Jednako važan deo učenja svake igre je i učenje o tome da svako dobija i gubi. Ako dete to na vreme nauči, njegovo samopouzdanje neće biti poljuljano gubitkom, pa neće biti ni plača i besa. Radovaće se kada pobedi, ali neće pasti u očajanje ako doživi poraz. 

Mada roditelji očekuju da im deca jednog dana postanu uspešni pobednici i da budu najbolji u svemu što rade, ne može svako da osvaja zlatne medalje. Ako se od deteta tako nešto očekuje, to znači da nije prihvaćeno onakvo kakvo jeste i tu počinje da se razvija osećaj manje vrednosti.

Prezaposleni roditelji često zaborave da je od svega što moraju učiniti najvažnije da sa svojim detetom razgovaraju u onom trenutku kada je taj razgovor najpotrebniji. I da ne prave kalupe od svojih želja u koje će pošto-poto ugurati dete, uz nezadovoljstvo i razočarenje ako im to ne pođe za rukom.

Važno je da roditelji ne traže previše, da ne cepidlače i preteruju u proceni onoga što dete postiže, da ne očekuju savršenstvo. Jer, tako dovode dete u situaciju da ne može da postigne cilj i uspeh i počinje da se oseća nesposobnim. Dete treba pripremiti za stalne male ciljeve, učiti ga da u njih ulaže, da istraje i da je uspeh veoma relativna stvar.