„Negativna mama“: Na koji način krvna grupa utiče na trudnoću?

Piše: prof. dr Aleksandra Novakov Mikić
lekar specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista perinatologije
poliklinikanovakov.com

Svi imamo Rezus faktor (Rh faktor), kod većine je pozitivan, a kod manjeg dela ljudi (oko 15%) je negativan. Ako Rh negativna majka začne sa Rh pozitivnim muškarcem, beba može biti Rh pozitivna i Rh negativna, što nema značaja u prvoj trudnoći. Međutim, može od značaja u sledećoj, nakon što dođe do kontakta između mamine i bebine krvi uzrokovanog nekim događajima tokom trudnoće, kada se mama “senzibiliše” na Rh pozitvnu bebu.

Foto: Guliver/Thinkstock

Naime, ako je samo jednom postojala trudnoća sa Rh pozitivnom bebom, antitela ostaju u organizmu zauvek. Vrlo je važno ginekologu prilikom pregleda navesti sve ranije trudnoće, jer antitela mogu nastati i ostati u vašem organizmu i nakon pobačaja.

Pročitajte i… Putovanje u trudnoći: Čime, kada i gde putovati na odmor?

U sledećoj trudnoći, ako je i ta druga beba Rh pozitivna, majčino telo “prepozna” takvu krv i počne odmah da pravi antitela, što može da dovede do uništavanja eritrocita bebe i sledstvenog razvitka malokrvnosti bebe. Zato se majkama koje se Rh negativne a rode bebe koje su Rh pozitivne, u roku od tri dana nakon porođaja, daju anti D antitela.

U suprotnoj situaciji, ako je majka Rh pozitivna, a otac bebe Rh negativan, nema komplikacija po zdravlje bebe.

Šta činiti kada se utvrdi nepodudarnost krvne grupe majke i bebe, i kakve to komplikacije može imati tokom trudnoće pogledajte na sledećoj strani.

Foto: Guliver/Thinkstock

Krvna grupa i Rh faktor određuju se na samom početku trudnoće – ako je mama Rh negativna, važno je znati i Rh stanje oca bebe, te kontrolisati Rh antitela tokom trudnoće. Stanje Rh antitela kontroliše se nekoliko puta tokom trudnoće. Ako nema promene i uočenog porasta antitela, nema potrebe za bilo kakvom posebnom intervencijom.

Pročitajte i… Koji lekovi su bezbedni u trudnoći

Injekcija sa dozom Rh antitela dobija se posle svakog porođaja, odnosno posle svakog rađanja Rh pozitivnog deteta, ali se može dobiti i tokom trudnoće – posle svake invazivne intervencije koja može da dovede do senzibilizacije – biopsije čupica, amniocenteze, korodocenteze, čak i posle obilnijeg krvarenja.

Ako se pojave RhD antitela, a nivo bude nizak, uglavnom ne dolazi do bilo kakvih problema. Ali, ako titar raste, moguće je da se mora pratiti stanje bebe, u smislu postojanja malokrvnosti, te da se, ako se utvrdi problem, uradi tzv. intrauterina transfuzija.