NESTAŠNO dete zaslužuje odgovarajuću kaznu

Kazne su sastavni deo vaspitanja i svaki stručnjak će vam reći da su one neophodne u mnogim situacijama, često i jedino rešenje za pravilno usmeravanje dečjeg ponašanja. 

Iako svetski psiholozi već godinama naglašavaju da je fizičko kažnjavanje nedopustivo, neke nove studije govore o tome da u određenom uzrastu blagi udarac po guzi više može da koristi nego da škodi mališanu.

Ipak, kazne su mnogo delotvornije kada ne uključuju bol, tvrde psiholozi, i naglašavaju da se sve može rešiti razgovorom. Najveća roditeljska greška je to što kazne izriču nejasno, pa mališani nisu u stanju da ih protumače kako treba, jer su zbunjeni i nije im jasno šta se od njih očekuje. Takvo kažnjavanje uopšte nema vaspitni efekat, već kod dece samo izaziva osećaj da su roditelji nepravedni. Ne postoji jedinstveni recept za kažnjavanje, jer je svako dete drugačijeg temperamenta i karaktera, ali neka opšta mesta važe za sve mališane, kažu psiholozi. Ona su u vezi sa uzrastom i stepenom razvoja mentalnih sposobnosti.

Do dve godine
Deca do dve godine nisu sposobna da shvate šta rade, pa je kod njih kažnjavanje potpuno uzaludan posao. Oni nemaju kontrolu nad svojim postupcima i nisu svesna posledica. Zbog toga sa ovako malom decom rešavajte sve razgovorom.

Pokušajte da im objasnite zašto nije dobro to što su uradili i šta sve može da bude posledica takvih postupaka. Dete vas verovatno ni tada neće u potpunosti razumeti, ali će shvatiti da se nešto drugačije dešava i da su njegovi postupci izazvali roditeljsku reakciju.

Najvažnije „pravilo“ kažnjavanja je da kazna treba da bude izrečena u pravom trenutku, odnosno onda kada je dete pogrešilo, a ne posle nekoliko sati ili dana, jer to nema efketa. Nikada detetu nemojte govoriti rečenice kao što su „juče si bio jako nevaljao kada smo bili u gostima“, jer deca tog uzrasta nemaju pojam o vremenu i neće shvatiti šta govore.

Kada dete zasluži kaznu, reagujte odmah. Ako je bacilo čašu, objasnite mu da može da se povredi staklom i da to ne sme da se radi. Ako, na primer, razbaca igračke po kući, zajedno ih pokupite i recite mu da kuća mora da se sredi pre nego što se pređe na sledeću igru. Ako, recimo, neće pred spavanje da obuče pidžamu, ne dozvoljava da mu očistite uši ili nosić, uskratite mu nešto što voli i što obično radite pred spavanje. Nemojte da mu pročitate priču ili je maksimalno skratite. Na taj način dete će shvatiti da postoje posledice njegovih postupaka.

Stariji mališani
Starijoj deci kazna treba, takođe, da uskrati neku aktivnost koju vole, ali nikako ne preterujte. Nemojte, na primer, kažnjavati dete koje neće da uradi domaći tako što ćete mu nedelju dana zabraniti gledanje televizije. To je predugačka kazna, koja će samo izazvati inat. Kazne treba da budu kratke i delotvorne, odnosno dete treba odmah da ih oseti. Možete zabranu televizije ograničiti na jedan dan i toga se dosledno pridržavati.

Dete će biti veoma zbunjeno ako sa partnerom niste usaglasili koji postupci nose kaznu. Ako tata nešto dozvoljava, a mama se ljuti, detetu ništa neće biti jasno. Zbog toga treba da postoje jasna pravila, koja će važiti uvek i svuda.

Prilagodite gazne
Ne kažnjavajte dete nekim stvarima koje bi trebalo da budu normalne. To, na primer, znači da nikada ne kažete: „Ako ne budeš dobar, spavaćeš sam u svom krevetu“ ili „Sam ćeš u sobi da se igraš ako budeš nastavio da praviš lom“. Spavanje u zasebnom krevetu i trenuci kada se dete samo igra u sobi su normalne, uobičajene situacije i one ne bi trebalo da budu kazna.

Nikada deci nemojte uskraćivati hranu da biste ih kaznili, ili neke druge potrebe koje su podrazumevane. Time nećete postići ništa, osim što ćete kod deteta izazvati osećaj da je nevoljeno. Kada su mališani ubeđeni da su roditelji nepravedni nastavljaće da se ponašaju po svom, jer je to njihov način da se pobune. Iako su još mali, oni su ličnosti za sebe, sa potrebama, željama, strahovima.

Objašnjenje je veoma bitno
Neki psiholozi savetuju da se posle isteka kazne uvek pomirite sa detetom, objasnite da svađa nije dobra i da je mnogo zabavnije igrati se i smejati, nego se ljutiti, duriti i kažnjavati. Još jedno važno pravilo je da nikada kaznu ne povezujete s ljubavlju. Detetu NIKADA nemojte reći: „Mama te neće voleti ako si bezobrazan“. Uvek je bolje da kažete: „Mama će biti tužna ako bacaš te stvari po kući“.

Kazne treba da budu jasne, prilagođene detetovom uzrastu i jeziku. Mala deca nisu u stanju da razumeju apstraktne pojmove kao što su „dobro“, „loše“, „bezobrazno“, „nevaspitano“ i zato im uvek ukažite na konkretnu grešku, ali im tokom razgovora priznajte da svi greše – čak i roditelji.

Izvor: Večernje novosti