Otrovne fraze iz detinjstva koje mališani nisu trebali da čuju

Osuđujuće etikete prenose se s kolena na koleno, a "uvek" i "nikada" najviše uništavaju razvoj deteta. “Ti si kriv” ili “da se barem nisi rodio” deca pamte zauvek…
Iako to čine u najboljoj nameri, odrasli se često deci obraćaju potpuno pogrešnim rečima koje više štete nego što koriste. Psiholozi tvrde da su otrovne fraze “porodično nasleđe” koje se prenosi s generacije na generaciju. Tako će dete koje je od svojih roditelja slušalo demotivirajuću izreku: “Možeš ti i bolje” istu ponavljati svom detetu kada postane roditelj. Fraze koje možete izreći u afektu, poput: “Da te barem nisam rodila”, “Da si bio dobar” ili “Ti si kriv što se tata i ja rastajemo”, mogu imati duboke posledice za dete te uticati na to u kakvog će se čoveka formirati. Psiholog dr. Bruna Profaka pojasnila je kako neke od otrovnih fraza utiču na detetovu psihu i samopouzdanje.

– Komentari: "Možeš ti to i bolje!" i "Moraš se više truditi" najčešće su vezani uz detetovo ispunjavanje školskih obaveza i jako su demotivirajući. Dete ih čuje kao izraz nezadovoljstva, ali i razočaranja roditelja svime što radi i njime kao osobom. Imajte na umu da svako dete radi najbolje što može u određenom trenutku – kaže dr. Profaka. Ona savetuje da umesto takvih komentara detetu jasno kažete šta od njega očekujete. Ako ima teškoća s gradivom, pitajte ga da li mu treba pomoć te ga potstaknite da pokuša da reši još koji zadatak. Budite izuzetno oprezni i s osuđujućim frazama koje počinju rečima: “Ti nikada…” i “Ti uvek…” jer one mogu zauvek etiketirati dete. Reči “nikada” i “uvek” najotrovnije su u komunikaciji.
– Dete postaje ono što mu govorimo da jeste. Ako mu ponavljamo da uvek kasni ili da nikad ne pozdravlja, ono će se ponašati upravo tako, u skladu s rečima kojima mu stavljamo kao etiketu – upozorava dr. Profaka. Umesto da ga neprestano osuđujete, pomozite detetu da usvoji kvalitetne navike. Generalni savet je – pre nego što kažete nešto svom detetu, pokušajte iz njegove perspektive da sagledate kako mu vaše reči zvuče i koju poruku šalju.
"Zašto ne možeš da budeš kao tvoj brat/sestra?"
Braća i rivalstvo idu ruku pod ruku te svako poređnje samo doliva ulje na vatru. Ovim komentarom poručujete detetu da ste razočarani njime. To će ga obeshrabriti te će misliti da ono nije dobro, pametno i sposobno poput njegova brata ili sestre. Posledica je rušenje samopouzdanja, dete postaje nesigurno i samokritično. Umesto usporedbi koje stvaraju razdor i potstiču rivalstvo, ohrabrite dete da se oproba i u onome u čemu je njegov brat odličan.
"Zato" uči dete neodgovornosti
Rečenica “Zato što ja tako kažem” čest je odgovor na večno dečje pitanje: “A zašto to moram?”. To je fraza koja se često koristi u žurbi i onda kada vam se ne objašnjava zašto ste nešto odlučili. Njome potpuno preuzimate kontrolu odbacujući detetovu sposobnost da nešto shvati te propuštate priliku da ga nečem naučite.
– Ovim odgovorom roditelj ističe svoju ulogu i moć. Ako ne možete da preuzmete odgovornost za svoju odluku, ni dete ne učite da bude odgovorno. Kad nešto zabranjujete, najpre pokažite razumevanje za detetove reakcije. Na primer, ako se detetu ne ide kod bake, recite mu: “Razumem da bi ti radije bio s prijateljima” te potom navedite razloge zbog kojih idete u posetu baki, savetuje dr. Profaka.
"Opet si čekao poslednji trenutak"
Frustrirani ste jer čitav dan uzaludno podsećate svog školarca da će mu za učenje matematike ostati premalo vremena ako bude previše igrao videoigrice. Imajte na umu da svaki put kad kažete: “Jesam li ti rekla”, detetu šaljete poruku da ste vi uvek u pravu, a da ono uvek greši. Ako dobije lošu ocenu, ovakvim rečima nećete pomoći detetu, stoga ih prećutite i predložite mu da zajedno prođete sporni deo gradiva.
"Tebi najbolje ide fudbal"
I pohvale mogu da ograničavaju dete. Hvalite li detetovu nadarenost za sport, ono će se nerado oprobati u nečem drugom jer se boji da će vas, postigne li slabije rezultate, razočarati. Ako u nečemu ne uspe, izostavite komentar: “A tako si pametan” jer njime poručujete da nije postigao onoliko koliko ste očekivali. Umesto na rezultat usresredite se na uloženi trud.
"To se ne radi tako"
Želite da vam dete pomogne, ali ono nije savršeno obavilo posao koji ste mu dali. Nemojte biti perfekcionista i oduprite se porivu da ponovo sami napravite to što ste poverili detetu. Ono tako nikad neće naučiti kako nešto treba da uradi i nerado će prihvaćati nove zadatke. Budite detetu saradnik i recite: “Pokazaću ti trik koji je mene naučila moja mama”.
"Nemoj da se brineš, sve će biti u redu"
Sigurno se pitate št je loše u tome da dete oslobodite straha i zabrinutosti. Ali kažete li detetu da se ne brine – odbacili ste njegove osećaje, kao i frazama: “Nemoj plakati” i “Nemoj da se ljutiš”. Ovo nije recept kojim ćete kao gumicom “obrisati” dečje probleme. Promenite pristup te recite detetu: “Vidim da si zabrinut, reci mi šta te brine da porazgovaramo o tome.”