Ovo su najčešće greške prilikom lečenja deteta

by | jun 25, 2015

Na našem tržištu, ali i u većini zemalja sveta, ne postoje medikamenti namenjeni isključivo deci, već se za njihovo lečenje koriste lekovi za odrasle, ali ”usitnjeni” i u manjim dozama.

Foto: Guliver/Getty

Foto: Guliver/Getty

O potencijalnim rizicima po zdravlje najmlađih porazgovarali smo sa prof. dr Milicom Bajčetić, predsednicom Evropskog udruženja za unapređenje perinatalne i pedijatrijske farmakologije, koja kaže da rešenje postoji, ali ćemo morati sačekati još nekoliko godina.

Kongres Evropskog udruženja za unapređenje perinatalne i pedijatrijske farmakologije, petnaesti po redu, održaće se od 23. do 26. juna u Beogradu – tom prilikom u našoj zemlji prvi put će se okupiti svetski stručnjaci iz ove oblasti, a sve zahvaljujući prof. dr Milici Bajčetić. Kada smo je upitali šta će biti u fokusu ovog kongresa, saznali smo veoma zanimljive, ali i zabrinjavajuće, podatke.

”Lekovi koji se koriste za lečenje dece dizajnirani su za odrasle, a oboljenja – iako imaju isti naziv, nekada nisu u potpunosti ista kod dece i odraslih. Nama su neophodni lekovi dizajnirani na osnovu patofiziloške osnove oboljenja kod dece. Druga vrlo važna stvar jeste to što nemamo formulacije namenjene deci, jer ona tek od pete godine mogu da uzimaju kapsule i pilule. Trenutno ne postoji nijedan lek koji obara krvni pritisak napravljen u formulaciji koju mogu da koriste mala deca”, rekla je Milica Bajčetić.

Članak se nastavlja posle reklama

Da li naša deca piju mnogo lekova?
Lekovi su s vremenom postali komfor koji pruža moderno potrošačko društvo, pa roditelji od terapije očekuju mnogo više nego što ona realno može da pruži. Ovu činjenicu najbolje ilustruje podatak objavljen u britanskom časopisu Archives of Disease in Childhood, a reč je o tome da se najveći broj antibiotika u Srbiji propisuje deci s oboljenjima čiji su uzročnici virusne infekcije. Primera radi, tokom godine se u Srbiji propiše 1.500 recepata antibiotika na 1.000 dece, a u skandinavskim zemljama manje od 400. Budući da su njihovi klimatski uslovi mnogo suroviji od naših, bilo bi logičnije da je obrnuto, što ukazuje na to da je reč o nekim drugim faktorima.

Koji su to faktori, kao i koje su još najčešće greške pri lečenju naših mališana možete pročitati OVDE.

Razgovarala: Brankica Treskavica

Članak se nastavlja posle reklama

Tagovi: