Posledice opasnih dečijih padova treba nadzirati 48 sati

Čak i padovi s malih visina, kao i padovi na tvrdu podlogu, padovi na pojedine delove glave, mogu biti opasni za dete.

Mala deca ne obolevaju od hroničnih bolesti, međutim stradaju često zbog padova, najčešće na glavu. Roditelji često paniče, pa u pedijatrijsku ordinaciju utrčavaju sa detetom koje je upravo palo s kreveta, iz kolica ili sa stolice – na glavu. Najčešće to nisu padovi s velikih visina, ali su dovoljni da kod deteta izazovu bol i jedan oblik stresa te neutešan plač koji pak kod roditelja izaziva zabrinutost.

Padovi, posebno na glavu, najčešći su kod dece mlađe od pet godina. Prilikom pada dete se udara najčešće u predelu čela, na kojem se javi čvoruga, koja može biti i prilično velika, ponekad posekotina ili ogrebotina. Te promene su uglavnom bezazlene i najčešće prolaze bez ikakvih posledica. Dete na pad gotovo uvek reaguje plačem, čime izražava bol i strah, iako se nekada može dogoditi da prilikom pada dete izgubi svest, poplavi, prestane da diše, pa čak i dobije epileptični napad. Čak i padovi s malih visina, kao i padovi na tvrdu podlogu, padovi na pojedine delove glave, mogu biti opasni za dete. Zato svaku povredu glave uvek treba shvatiti ozbiljno, pa je nužno pratiti dete nakon pada 48 sati. Potrebno je da roditelj svaka dva do tri sata obilazi dete i proverava njegovo stanje.

Obratite pažnju na nuspojave

Ako se nakon pada kod deteta jave zbunjenost, nestabilnost u hodu, razdražljivost, glavobolja, neuobičajen način govora, mučnina, povraćanje, izrazito bledilo, pogoršanje vida, krvarenje iz nosa ili ušiju, gubitak svesti – reč je o ozbiljnoj povredi koja zahtijeva pregled neurohirurga i hospitalizaciju. Na sreću, većina tih povreda završava lečenjem kod kuće, stavljanjem hladnih obloga na povređeno mesto, eventualno hirurškim zbrinjavanjem posekotine ili ogrebotine, te mirovanjem deteta. Važno je malu decu ne ostavljati bez nadzora, sprečiti mogućnost nastanka povrede uklanjanjem „faktora rizika“ iz detetove okoline, te kontrolom kretanja. Padovi se sprečavaju osiguravanjem rizičnih mesta: stepeništa, kada za kupanje, uvrnutih tepiha i niskih delova kućnog nameštaja.

Mirovanje obavezno zbog potresa mozga

Potres mozga kod dece i mladih zahteva ozbiljniji oporavak nego kod odraslih. Neuropsiholozi preporučuju da se deca nakon potresa mozga stalno posmatraju i da se u periodu opravka, znači sve do nestanka svih simptoma, smanje fizičke i psihičke aktivnosti, kao na primer odlazak u školu, igra, sport, ali i korištenje mobilnih telefona i računara. Ako se miruje i svi procesi razmišljanja i napora smanje na minimum, oporavak se ubrzava.

Izvor: Večernji.hr