Poza u seksu određuje pol deteta?

Da li seksualni odnos neposredno posle oplodnje može na bilo koji način uticati na pol fetusa pa time i budućeg novorođenčeta?

Da li uz pomoć ili bez pomoći najsavremenije tehnologije možete da odredite pol fetusa, postoje brojne „prirodne metode“ za koje se tvrdi da mogu povećati vaše šanse da dobijete devojčicu ili dečaka.

Tako, na primer, prema Šetlesovom metodu, ako žena ima seksualni odnos neposredno pred ovulaciju, veruje se da će buduće novorođenče biti dečak: u genetskoj jednačini Y hromozom je manji tako da se pretpostavlja da spermatozoid koji nosi Y hromozom „pliva“ brže i prvi stiže do jajašca koje treba oploditi.

Postoji i teorija da „plitka penetracija“ prilikom snošaja povećava šanse da žena rodi devojčicu, jer prema Šetlesovom metodu, spermatozoid koji nosi X hromozom je mnogo robustniji i zbog toga duže ostaje u životu u oporoj i nenaklonjenoj sredini koju predstavlja unutrašnjost vagine.

Nekoliko istraživanja bavilo se bez uspeha testiranjem Šetlesove metode. 

„Ne postoje dokazi da ženski i muški spermatozoidi ‘plivaju’ ka jajašcu različitom brzinom pa tako nema ni dokaza na na različite načine preživljavaju prolaz ka jajašcu“, izjavio je za časopis Nju sajentist urolog Alan Pejsi iz Šefilda u Engleskoj.

On je takođe potvrdio da, kao opšte pravilo, muškarci proizvode približno 50 odsto spermatozoida koji nose X hromozome i isto toliki procenat onih sa Y hromozomima – uz jedan mogući izuzetak: odnos procenata između muških i ženskih spertamozoida može se „skrenuti“ ka „muškoj strani“ ako se izlože uticaju visokog nivoa hemijskih supstanci koje menjaju sastav hormona ili radijaciji.

Čini se, takođe, da efekat donekle ublažava – očev prihod. „Kad je partnerova zarada viša od 30.000 funti godišnje, odnos polova ‘naginje’ se ka sinovima“ – ustanovila jer Rukstalova“.

Druga istraživanja su otkrila da muškarci čija su zanimanja „tipično muška“ kao što su inženjeri raznih struka, imaju više sinova. Zanimljivo je da je ustanovljeno da su žene koje su za doručak imale cerealije bile sklonije da na svet donose dečake.

Profesorka Fiona Metjuz sa britanskog Univerziteta Ekseter, koja je rukovodila istraživanjem, izjavila je da su podaci slični onima koji su dobijeni posle istraživanja na životinjama.

Tako će, na primer, ženke miševa u vreme izobilja hrane uglavnom kotiti mužjake dok su ženke sa niskim nivoom šećera u krvi sklonije da na svet donose „devojčice“… 

Jedna od mogućnosti je da visok nivo glukoze više potpomaže preživljavanje muških nego ženskih embriona – nešto što je već ranije bilo primećeno. 

Rezultati nekoliko nedavnih istraživanja podržavaju rezultate Metjuzove. Na primer, žene koje se ugoje između prve i druge trudnoće sklonije su da rađaju dečake u narednim trudnoćama dok su žene sa anorexia nervosa sklonije da na svet donose devojčice.

Međutim, ništa od ovoga nije od velike pomoći roditeljima koji se očajnički nadaju da im se rodi dete željenog pola. Jer, iako se neki efekti mogu videti na populacionom nivou, oni su ipak mali i gotovo zanemarljivi. Mi takođe ne znamo u kakvoj su uzajamnoj vezi svi ovi faktori.

„Jedini pouzdan način da se to učini je putem pre-implantacione genetičke dijagnoze koja je u Britanioji ilegalna. Na individualnom nivou, morate ipak prihvatiti logiku prirode i budete srećni sa onim što vam se rodilo“, zaključio je profesor Alan Pejsi.