Redovni odlasci na spavanje pospešuju razvoj deteta

Kad dođe vreme spavanja, roditelji često moraju da pregovaraju i nagovaraju decu da odu u krevet. Iako je to mnogima veoma naporno, taj napor se isplati, jer istraživanja pokazuju da redovni odlasci na spavanje u isto vreme povoljno utiču na razvoj dečjeg mozga i njihove sposobnosti mišljenja.

Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji obuhvatilo je 11.178 dece, a prikupljeni su rezultati njihovih navika spavanja u uzrastima od 3, 5 i 7 godina. Gotovo 20 odsto trogodišnjaka nije imalo redovan raspored odlazaka na spavanje, dok je to bio slučaj za 9,1 odsto petogodišnjaka i 8,2 odsto sedmogodišnjaka. Uočava se velika razlika u neredovnosti odlazaka na spavanje kod najmlađe uzrasne grupe, trogodišnjaka, u odnosu na ostale, a njima je to najpotrebnije upravo zbog ranog razvoja njihovog mozga i naučnih saznanja da su prve tri godine najvažnije.

Djeca koja su u uzrastu od tri godine imala redovno vreme odlazaka na spavanje, u uzrastu od sedam godina postizala su bolje rezultate na testovima čitanja, matematike i snalaženja u prostoru u odnosu na decu koja su imala neredovno vreme odlazaka na spavanje. Najslabije rezultat postizala su deca koja su kroz celi period od treće do sedme godine života imala neredovan obrazac odlazaka na spavanje. Neadekvatan san u detinjstvu i adolescenciji može da ima negativan uticaj na akademsko postignuće i na generalno zdravlje dece. Istraživanje je pokazalo da odlazak na spavanje vrlo rano ili vrlo kasno nije povezan s kasnijim dostignućima na sprovedenim testovima, dok god su ti odlasci na spavanje redovni, odnosno u isto vreme. Stoga, čak i malo kasniji odlazak na spavanje, ali svaki dan u isto vreme, dobra je preporuka za sve roditelje.

Neredovan odlazak na spavanje može da ima negativan uticaj na razvoj detetovih kognitivnih sposobnosti jer narušava prirodni biološki ritam detetovog organizma. Takođe, može se desiti da ta deca imaju nedovoljno sna što utiče na plastičnost mozga – promene u sinapsama ćelija u mozgu i neurološkim putevima. A upravo je predškolski uzrast, period ranog razvoja dece, ključan za razvoj mozga i maksimum njegovih kapaciteta. Prethodna istraživanja su se najviše fokusirala na količinu sna koja je potrebna deci za normalan razvoj, ali pokazalo se da presudan uticaj ima održavanje konstatnog i uravnoteženog biološkog ritma. Neredovno spavanje i nedovoljno sna utiču različitim mehanizmima na razvoj mozga, ali kombinacija i jednog i drugog predstavlja izuzetno velik rizik za razvoj dečjeg mozga u tom najranijem uzrastu.

Najbolje je što ranije uspostaviti redovne odlaske na spavanje kako bi deca stekla određenu rutinu i ritam, te na taj način osigurala dovoljno sna i pravilan biološki ritam, što je neophodno za razvoj njihovog mozga. Kako bi se lakše stekla navika odlazaka na spavanje u isto vreme, preporučuje se rutina od 15 minuta uspavljivanja kada roditelji s decom rade nešto što im je omiljeno, a što ujedno ide i na smanjenje aktivnosti i lagani prelazak iz aktivnog u pasivno stanje, te potom u san. Deca u uzrastu od 3 do 4 godine imaju potrebu za 11 do 13 sati sna tokom jednog dana uključujući i dnevna spavanja, dok starija deca do kraja osnovne škole imaju potrebu za 10 sati sna dnevno. Naravno, količina sna je individualna potreba svakog deteta, ali je važno uspostaviti određeni ritam i ne odstupati od njega ni za vreme vikenda ili školskih praznika više od jednoga sata.

Izvor: Insideout.hr