Rod rođeni, a svađaju se: Kako POMIRITI decu

Koliko ste samo puta imali prilike da čujete tužakanja i beskonačne dečje rasprave?

„Mama, ona me udarila!“ i „On je prvi počeo!“, spada u uobičajenu retoriku koja oslikava rivalstvo među braćom i sestrama. U ovakvim situacijama roditelj postaje posrednik, pregovarač i sudija, koji mora da sasluša obe strane i presudi u nečiju korist.
Ako vam nikako ne polazi za rukom da razumete zašto se vaša deca ne slažu, nemojte brinuti. Odgovor je potpuno drugačiji – oni se, zapravo, slažu!

Sličnosti se odbijaju
Svađe nisu znak da se ne slažu. Vaša deca koriste konflikte da bi testirali moć, razrešili razlike i izbacili emocije sa ravnopravnim i poznatim članom porodice. Svađe zbog rivalstva među decom povezane su sa njihovom borbom za prevlast u kući, pažnjom roditelja i njihovom podrškom. Što je više sličnosti među vašom decom (isti pol, mala razlika u godinama, slični interesi…), veća je verovatnoća da će biti više konflikata. Veliki izuzetak su jednojajčani blizanci čija sličnost stvara ogromnu bliskost. Drugoj braći i sestrama sličnost samo povećava verovatnoću konflikata, jer moraju da prevaziđu onog drugog i uspešno uspostave samostalnost.

Manifestacije rivalstva
Rivalstvo među braćom i sestrama pojavljuje se u svim oblicima, a mogu se ispoljavati glasnim svađama, razbijanjem stvari ili u najgorem i neretkom slučaju – tučama. U nekim situacijama sukob među decom ne zahteva hitnu intervenciju roditelja i tada im treba prepustiti da sami razreše konflikt. U situacijama kada deca preteraju roditelji moraju da budu glas razuma i ravnoteže.

U trećoj godini života, deca već jako dobro znaju da razgraniče šta je dobro, a šta loše, iako se njihovo loše ponašanje može pripisati nedovoljnom znanju i iskustvu. Takođe, deca u tom uzrastu imaju začuđujuće dobro razvijen osećaj za pravdu.

Kada treba intervenisati?
Tajna je u tome da prepoznate kada decu treba ostaviti da sami razreše svađu, a kada je neophodno intervenisati. Kada se umešate, morate nepristrasno i adekvatno razrešiti konflikt među decom, tako da razumeju zašto je njihovo ponašanje neprimereno. Morate intervenisati kada je dete ugroženo ili postoji opasnost od uništavanja stvari i imovine. Takođe, intervencija je neophodna ako dela jednog deteta ometaju aktivnosti drugog.

Rešenje problema
Većina problema vezana za rivalstvo među decom može se izbeći, ako se roditelji fokusiraju na koren i uzrok problema koji je odmalena nastao među vašom decom. Upamtite da su mnoge dečje tenzije veoma slične onima koje izbijaju među odraslima. Uloga roditelja je da postave dobar primer svojoj deci. Ako vaši mališani vide da se i njihovi roditelji ne slažu oko svega, ali da su u stanju da sve reše na miran, pravedan i korektan način, bez rasplamsavanja svađe, tada će i deci to biti najbolja polazišna tačka u rešavanju sopstvenih nesuglasica.

Postavite jasna ograničenja
Uloga roditelja je da postavi granice i pravila koja deca ne smeju da prekrše. Tako će deca i za buduća vremena naučiti da postoje pravila koja se moraju poštovati, kao i da moraju da uvažavaju braću i sestre. Dokle god se deca ponašaju u okviru zadatih granica, nemojte se uplitati u njihova neslaganja. Deci je neophodan prostor u kom će izraziti svoje misli i osećanja, kao i da nauče da donose sopstvene odluke i iskuse posledice svojih dela i nedela. Roditeljima neretko može da bude teško da prepoznaju kada je pravi trenutak da se umešaju u svađu među decom. Možete napraviti više štete nego koristi sa prečestim uplitanjem ili u gorem slučaju, ignorisanjem problema. Po nekom nepisanom pravilu, roditelji radije prepuštaju deci da sami srede svoje nesuglasice, nego da se mešaju. To je u redu do određene granice, ali prepuštanje pravde u dečje ruke vrlo brzo može da eskalira u najlošijem pravcu, kada deca bez problema pređu uspostavljenu granicu.

Izvor: Alo