Šta sve deca nasleđuju od svojih roditelja?

Alergični ste na polen, patite od migrena, zubi su vam užasni. Bojite se da će i vaše dete imati iste probleme? Šta će možda naslediti od vas, a šta ipak neće?

Genetsko nasleđivanje dobijamo od oba roditelja – pola od majke, a pola od oca. U spiralnom molekulu koji nazivamo DNK „zapisane“ su sve informacije koje su potrebne organizmu da bi preživeo i prilagodio se okolini. Ali, naši roditelji putem svog DNK mogu nam preneti i niz pogrešnih informacija, odnosno nedostatke svojih gena. Ipak, to ne znači da će dete, na primer, nositi naočare jer ste vi kratkovidi, nego samo da postoji ta verovatnoća.

Nepravilna ishrana i nedovoljno fizičkih aktivnosti često pospešuju ili ubrzavaju pojavu bolesti. Od velike važnosti je da pedijatru odmah kažete da li se u porodici ponavlja ista tegoba, jer je u tom slučaju prevencija od osnovne važnosti.

ALERGIJA

Kako se nasleđuje: Ukoliko su oba roditelja alergična, verovatnoća da će se ona pojaviti i kod deteta je oko 60 odsto, ako je samo jedan roditelj alergičan, rizik je oko 40 odsto, ali ako u porodici nema ove tegobe, šanse su manje i padaju na 10 odsto.

Pored naslednih sklonosti, ove neprijatno oboljenje može biti izazvano i nizom drugih faktora, na primer učestalim kontaktom sa alergenima (materije koje izazivaju alergiju), načinom života (gradsko stanovništvo češće oboljeva nego seosko)… Alergeni mogu biti različiti, a među one najčešće, ubrajaju se: kućna prašina, prašinska grinja, različite vrste polena i namirnice (mleko, žitarice, voće).

Šta treba da učinite? Jednostavnim testiranjem na koži nakon navršene druge godine može se utvrditi da li je reč o alergiji, a kod dece mlađeg uzrasta testira se krv. Kada se utvrdi dijagnoza, započinje se lečenje, zavisno od vrste alergije.

KRATKOVIDOST

Kako se nasleđuje: Ukoliko su oba roditelja kratkovida, ima velikih izgleda da će i dete nosti naočare. Isto važi i kad je neko u porodici dalekovid ili astigmatičan. I daltonizam, nesposobnost prepoznavanja boja (svih ili nekih) prenosi se sa majke na mušku decu.

Šta treba da učinte? Ukoliko su oba roditelja „slabovida“, povećana je verovatnoća da će i dete imati iste smetnje, pa bi mališana trebalo odvesti na oftalmološki pregled već tokom prve godine. U svakom slučaju, prvu kontrolu treba uraditi s tri godine.

KARIJES I BOLESTI ZUBA

Kako se nasleđuje: Istina, karijes je bolest prouzrokovana bakterijama, ali ima dece koja su mu sklona više nego neka druga, zato što i njihovi roditelji pate od bolesti zuba. Drugi problem je loš zagriz ili poremećaj u žvakanju usled nasledne deformacije vilica.

Šta treba da učinite? Da biste sprečili pojavu karijesa, budite istrajni u sprovođenju higijene usta, ali pre svega, vi treba da budete primer svom detetu – kad vas vidi sa četkicom, oponašaće vas. Osim toga, vodite ga na stomatološke preglede svakih šest meseci. U slučaju da neko u porodici ima izbačenu donju vilicu, posetite stomatologa već u detetovoj četvrtoj godini.

DEPRESIJA

Kako se nasleđuje: U slučaju da neko u porodici pati od depresije (često je to majka), rizik se povećava na 40 do 50 odsto, jer je „bolest duha“ nasledna. Naravno, reč je o klinički dokazanoj depresiji, a ne o promenama raspoloženja ili o periodima kada ste nervozni zbog umora i kad se osećate kao da ne možete dalje. Osim toga, ono što se nasleđuje je samo sklonost ka depresiji, a okolina u kojoj dete raste može da izazove njen razvoj.

Šta treba da učinite? Pažljivo posmatrajte svoje dete jer nije uvek lako zapaziti simptome depresije. Slučajevi ove bolesti u porodici mogu biti ozbiljan znak upozorenja.

EKCEM I PSORIJAZA

Kako se nasleđuje: Ukoliko u porodici ima obolelih od alergija, možda je i dete nasledilo sklonost ka atopijskom ekcemu. Genetskim putem se prenosi i psorijaza, ali može da se ispolji i nakon jake bakterijske infekcije (upala krajnika ili ždrela) ili kod adolescenata nakon psihofizičkog stresa.

Šta treba da učinite? Kožu vašeg deteta redovno mažite hidratantnom kremom i ne koristite parfimisane sapune. Oblačite ga u tkanine od prirodnih vlakana.

ASTMA

Kako se nasleđuje: Astma je bolest sa dominantnim simptomom upale disajnih puteva, praćena kašljem, iskašljavanjem i otežanim disanjem. Najčešće je kod mlađih bolesnika nastala usled alergije, dok se u srednjoj životnoj dobi javlja kao bronhijalna astma. Ukoliko jedan od roditelja boluje od astme, verovatnoća da će i dete oboleti iznosi oko 25 odsto.

Šta treba da učinite? Ako posumnjate na alergiju, napravite testove (na koži ili u krvi), citološki pregled ispljuvka i brisa nosa. Na osnovu nalaza i uspostavljene dijagnoze, preduzima se lečenje specifičnim lekovima koji „stišavaju“ alergijsku upalu. Terapija se sprovodi antihistaminicima i savetuje se povećavanje vlažnosti vazduha u prostoriji i izbegavanje pušenja u kući. U dečijoj sobi ne treba da se nalaze tepisi ili itisoni, dok jastuk, pokrivač i zavese treba često da perete. Iz kutije za igračke izbacite one plišane i krpene.

POREMEĆAJI U ISHRANI

Kako se nasleđuje: U slučaju da su oba roditelja veoma krupna, male su šanse da će njihovo dete biti sitno. Međutim, da li će dete postati gojazno, zavisi od toga kako jede, odnosno kako su ga roditelji naučili. Ukoliko se ne bavi sportom i provodi po ceo dan ispred kompjutera ili televizora, imaće sve više suvišnih kilograma.

Šta treba da učinite? Pripazite na ishranu i fizičke aktivnost.

Autor: Life Content