Svako peto dete boluje od ANEMIJE

Prema procenama stručnjaka, svako peto dete boluje od anemije koja najčešće nastaje kao posledica neadekvatne ishrane.

Organizam normalno raspolaže određenim količinama gvožđa koje se deponuju u jetri, koštanoj srži i slezini.

U težim slučajevima gubitka gvožđa kod dece može doži do usporenog rasta, apatije, sporijeg motornog razvoja.

U prenatalnom dobu, dakle u maminom stomaku, i to posebno poslednja tri meseca trudnoće, stvaraju se rezerve gvožđa koje će novorođenom detetu biti potrebne. Zbog toga se kod nedonošćadi, odnosno dece rođene pre vremena, u startu javlja predispozicija za siderpenijsku anemiju i potreba za suplementacijom gvožđa. Do značajnog gubitka gvožđa, a time i do nastanka malokrvnosti, takođe može doći i zbog neadekvatnog podvezivanja ili krvarenja iz pupčane vrpce.

Kod blizanačkih trudnoća postoji verovatnoća da majka nije u mogućnosti da snabdeva dva ploda dovoljnom količinom gvožđa. Kad uzmemo u obzir činjenicu da se ova deca obično rađaju pre vremena veoma je važno da im se kasnije, kroz ishranu i suplemente daje dovoljno gvožđa. Za svu novorođenčad najvažnije je, naravno, majčino mleko. Ono nema neki visok procenat gvožđa u sebi, ali stepen iskoristljivosti ovog elementa iz majčinog mleka iznosi čak 50 %, za razliku od kravljeg mleka koje ima isti procenat gvožđa, ali je stepen iskoristljivosti svega 5-10 %.

Ukoliko iz bilo kojeg razloga ne postoji mogućnost da se dete doji, najbolje je koristiti adaptiranu mlečnu formulu, odnosno prerađeno kravlje mleko, prilagođeno potrebama odojčadi, koje ima približno iste hranljive vrednosti kao i majčino mleko.

Statistika kaže da svako peto dete pati od nekog oblika anemije. U ovim slučajevima gvožđe se suplementira u obliku kapi ili sirupa i to 2 do 3 mg na kilogram telesne težine, a ne više od 15 mg dnevno.

E. Č.