Top 10 najčešćih pitanja o NOVOROĐENČETU!

Čestitamo! Vaše je mala beba konačno je ugledalo svetlo dana… Ali, shvatili ste da su vaše brige tek sada počele!
Svi vas obasipaju cvećem, balonima i slatkom malom odećom, i savetuju o hranjenju, spavanju, menjanju pelena i svemu ostalom. Bez obzira koliko saveta dobili ili koliko knjiga pročitali uvek će postojati pitanja na koja tražite odgovore. Jedan od najvažnijih i obektivnijih izvora informacija za nove roditelje je dobar pedijatar koji će biti spreman da odgovori na svako vaše pitanje u bilo kom trenutku. Vrlo je važno uspostaviti poverenje s pedijatrom vaše bebe.

1. Dobija li moje dete dovoljno mleka dojenjem?
Dojena deca uglavnom, s retkim izuzecima, dobijaju dovoljno mleka. Normalno je da nakon porođaja deca izgube oko 10 posto svoje porođajne težine, koja bi trebala da se nadoknaditi za dve nedelje. Pedijatri će vas uglavnom savetovati da se opustite i „date si vremena“ u ključnih prvih nekoliko nedelja dojenja. Ignoririše pritiske prijatelja i porodice da uplakanoj bebi date bočicu sa formulom. "To najčešće nije potrebno niti korisno, i psihološki je nazadak u dojenju."

2. Izgleda da mi je dete razroko. Zašto su mom detetu tako "krive" noge?
Normalno je da oči novorođenčadi s vremena na vreme postanu razoke – to je stanje koje uglavnom nestane do 4. meseca života.
Što se tiče tanjušnih i iskrivljenih nogu, setite s da su nogice vašeg deta do nedavno bile u fetalnoj poziciji i potpuno je normalno da su mu noge sada "krive". Većini dece "krive" će se noge ispraviti do druge godine života.

3. Možemo li da razmazimo bebu?
Stručnjaci kažu – apsolutno ne. Deca mlađa od 6 meseci nisu u stanju da manipulišu pažnjom svojih roditelja. Trebate da se usresredite na to kako slušati i razumeti svoje dete i kako ono reaguje na vas i svet oko sebe. Šta ga uznemirava? Šta ga smiruje? Kakav mu je ritam spavanja?, Kakve su mu potrebe?. To su pitanja koja treba da postavite kako bi se povezali s vašim detetom.

4. Kada će moje dete da spavati celu noć?
Bebe mogu spavati i do 18 sati dnevno, ali nažalost, to je najčešće u kratkim intervalima. Svaka tri do četiri sata deca se izmenjuju između ciklusa dubokog i laganog spavanja. U jednom će trenutku dete postati svesno osećaja gladi, potpuno se razbuditi i početi plakati kako bi upozorilo na svoju potrebu. To se može događati i 10 puta dnevno, zato je bitno odmarati se u vreme kada i beba spava. Kućanski poslovi i posao mogu da sačekaju. Vaš zdrav razum ne može.

5. Treba li dete dok spava staviti na leđa ili na stomak?
Stručnjaci se slažu kako bi dete trebalo stavljati na leđa. To smanjuje rizik od sindroma iznenadne dečije smrti. Taj ćete rizik smanjiti i ako: dete spava u sobi koja nije zadimljena, osigurate tvrđi dušek, izbjegavate pretopljavanje i ne stavljate bočice u krevet. Spavanje na boku je dobra alternativa ukoliko je površina na kojoj spava dovoljno tvrda.
6. Moja beba stalno plače.
Jedini način na koji vaša beba zna da komunicira je plakanje. To je bebin način da izrazi glad, umor i druge osećaje. Ponekad, kada se čini da nema razloga zašto bi dete plakalo, napada plača povezujemo s kolikama. Kolike su opšti naziv za neutešan plač – najčešće povezan s želučanim tegobama u obliku grčeva – koji najčešće počinje oko 3. nedelje života i prestaje oko 3. meseca starosti, iako može potrajati i duže, a najčešće se javlja u večernjim satima. Moguće je i da dete boluje od alergije na mleko, refluksa ili neke druge tegobe, zato bi bilo dobro posavetovati se s lekarom. Pokušajte da smiriti dete pevajući laganu uspavanku. Pripremite toplu kupku i položite dete prsno u kadu. Smanjite svetla i pokušajte se relaksirati zajedno s bebom. Stavite je u auto i sporo se provozajte, ponekad lagano poskakivanje auta ima učinka. Važno je i da se vi smirite, jer beba može da oseti i preuzme vaše emocionalno stanje.
7. Da li je bljuckanje normalna pojava?
Povremeno bljuckanje je uobičajeno. Neka deca uvijek izbace malo mleka nakon svakog obroka, to je normalno i uzrokovano je nerazvienošću probavnog sistema. Ponekad se dete prejede, pa je to razlog izbacivanja malo mleka. Bluckanje nije isto što i povraćanje. Ako dete nakon obroka povraća često, u luku ili mlazu, ima proliv i gubi na težini, obavezno se javite pedijatru.

8. Da li je vakcina sigurna za dete?
Da! Imunizacija je najvažnija zdravstvena prevencija, uz to još i obavezna za neke bolesti (tuberkulozu, difteriju-tetanus-hripavac, dečiju paralizu, ospice-zauške-rubeole).

9. Kako da znate kada treba dete odvesti kod lekara?
Većina novih majki bori se s dilemom ‘da li treb da zovem lekara?’. Evo nekoliko opštih pravila: ako je dete uznemireno i ne možete da ga smirite, ako ne želi da jede, ima bilo kakav poremećaj u disanju ili ako mu je temperatura viša od 38°C, zovite lekara. Sledite svoj instinkt, ali pokušajte da ostanete smireni koliko god je to moguće.

10. Zamaram li pedijatra stalnim zivkanjem i postavljanjem svakojakih pitanja?
Odgovor je ne. Zato oni i postoje. Najveće dostignuće pedijatra je uspostavljanje prisnog odnosa s roditeljima i kasnije s detetom.