Tri pitanja o… dečijoj astmi

Astma  je jedno od najčešćih hroničnih oboljenja kod dece i najčešći razlog za prijem deteta u bolnicu…

Odgovara: Doc. dr Zorica Živković, pedijatar pulmolog, Dečja bolnica za plućne bolesti i tb, KBC „Dr Dragiša Mišović“, Beograd

Kako prepoznati astmu  kod dece?
Astma  je jedno od najčešćih hroničnih oboljenja kod dece i najčešći razlog za prijem deteta u bolnicu. U našoj zemlji učestalost ovog oboljenja  je  7%, a raspon je od  2,5 do 9% u različitim gradovima i sredinama. Simptomi zbog kojih se deca javljaju na pregled su: suv kašalj, „sviranje“ u grudima, noćni napadi kašlja sa povraćanjem sluzi, zamaranje i nemogućnost da prate školske i fizičke aktivnosti. Simptomi zbog kojih se dete upućuje u bolnicu su:  dugotrajan kašalj koji se pogoršava  i pored sprovedene terapije, napad sa otežanim disanjem, nemogućnost da izgovori rečenicu, brzo zamaranje. Najčešće se ove tegobe pogoršavaju noću, pa tada roditelji traže hitnu medicinsku pomoć za svoje dete.

Šta izaziva astmu?
Astma je u 80%  slučajeva  „alergijska“, znači  posledica alergijske konstitucije, koju dete genetski nasleđuje. U prvim mesecima genetsku sklonost alergiji dete može ispoljiti kao reakciju na koži (ekcem), a u drugoj godini već ima epizode respiratornih tegoba sa kašljem, „sviranjem“ u grudima, dugotrajnom sekrecijom iz nosa. Kod deteta starog tri godine, sa velikom sigurnošću možemo postaviti dijagnozu na osnovu kliničke slike, učinjenih analiza, najpre kožnog alergotesta na inhalatorne alergene. Najveći broj dece je alergičan na kućnu prašinu, grinje (parazit koji živi u prašini na tamnim, skrovitim mestima), polene drveća, korova, trave. Međutim, da bi se alergijska odnosno zapaljenska reakcija javila, a samim tim i tegobe, nije dovoljno samo da je dete senzibilisano na ove alergene, već mora imati i kontakt sa njima.

Da li deca koja imaju astmu, mogu da se bave sportom?
Više od 75% dece obolele od astme imaju sezonske tegobe, a uz pravilnu terapiju koju redovno koriste, potpuno su sposobni za sportske aktivnosti. Nemali broj dece se vrlo aktivno bavi sportom – redovno trenira i učestvuje na takmičenjima. Ovo je posebno važno, jer na taj način shvataju da njihova bolest nije prepreka za normalan život. Manji broj dece ima težu formu astme, te se i pored terapije javljaju tegobe, što znači i da ima potrebu za dopunskim lečenjem, a pre svega čestim i redovnim kontrolama kod svog lekara, najbolje pulmologa. I ovakvim pacijentima savetujemo fizičke aktivnosti, ali ponekad ograničeno, dok se problemi ne smire (npr. u sezoni polena deci alergičnoj na polen savetujemo da se ne bave aktivnostima u prirodi kada su dani sa maksimalnom koncentracijom polena). Praktično, svakom detetu koje ima astmu, sportske aktivnosti su potrebne i dozvoljene, samo uz dobru kontrolu koju dete, roditelji i lekar treba da uspostave.