TRUDNA… i pomalo čudna!

Trenutak kada vam ginekolog saopštio da ste u drugom stanju sigurno ćete pamtiti do kraja života. Te dve reči: „Imaćete bebu!“, potpuno će vam promeniti život, planove, pogled na svet…

Nažalost, nema svaka žena tu privilegiju da ostane u drugom stanju – u poslednje vreme beleži se sve veći broj parova suočenih sa bračnim sterilitetom i zato trudnoću treba voleti i negovati, i zajedno sa partnerom uživati u stvaranju nove uloge – roditeljske.

Svaka žena ima bezbroj nedoumica u vezi sa materinstvom. Prirodno je da se u početku jave strah i zabrinutost, postavljate sebi pitanje da li ste spremni za bebu, jer od trenutka kada dođe na svet, dete bukvalno diktira tempo vašeg života, spavanja, odmaranja i, naravno, obaveza. Trudnoća je normalno psihofiziološko stanje, koje, doduše, ima neke specifičnosti: prati je niz različitih promena koje bi se, uslovno, mogle nazvati krizama.

Strahovi

Strah za dete Buduće mame najčešće se plaše da se dete neće roditi zdravo, da će imati neku anomaliju, a dešava se čak i da strepe od toga da će nesmotrenim pokretom povrediti bebu. Mnoge plaši i pitanje da li će moći da rode, odgaje i izvedu na pravi put – „nešto“ tako veliko i značajno kao što je dete.

Strah od porođajnih bolova Prisutan je kod svih trudnica, bez obzira na način na koji se izvodi porođaj. One često slušaju „užasna iskustva“ žena iz svoje okoline, što dodatno pojačava njihovu strepnju. Sve više žena opredeljuje se za epiduralnu anesteziju, kako bi bol bio što slabiji.

Strah od promena na telu i gubitka partnerove ljubavi Trudnoća u izvesnoj meri označava i kraj bezbrižnog života, karijera se prekida na određeno vreme, a vitka linija i atraktivan izgled nestaju. Ovi gubici su privremeni, ali i veoma realni. Kada telo počne da se menja i stomak postane primetan, veoma je važno da žena razmišlja pozitivno i da ima na umu da sada poseduje posebnu lepotu, karakterističnu za žene u blagoslovenom stanju.

Pretpostavlja se da su strahovi u trudnoći rekapitulacija strahova iz detinjstva. Anaklitički strah, koji postaje manje ili više sastavni deo čovekovog života, javlja se oko osmog meseca, kao posledica detetove strepnje od odvajanja ili gubitka ljubavi voljene osobe, najčešće majke.

Psihološki faktori

Način na koji trudnica doživljava promene na telu Ako je reč o ženi lepog i zavodljivog izgleda, onda će trudnoća, koja sa sobom nosi promene na njenom telu, stvoriti osećaj nesigurnosti i straha od toga da li će partner prihvatiti i voleti takvu. U slučaju da se oseti manje privlačno i poželjno, ona će se otuđiti od partnera i postati veoma ranjiva.

Stav prema sopstvenoj trudnoći Ukoliko je reč o neželjenom začeću, odbojnost žene može uticati i na bebu. Psihički razvoj deteta određen je još pre njegovog rođenja.

Fiziolške promene Može se dogoditi da na početku trudnoće žena oseća umor, čak i ako se ne bavi nikakvom aktivnošću. Mnoge trudnice pate od mučnine i upravo te fiziološke promene mogu uticati na želju za seksualnom aktivnošću – mučnine se mogu intenzivirati partnerovim zadahom, znojem, pa čak njegovim prijatnim mirisom.

Hormoni i emocije

Hormoni igraju važnu ulogu u emocionalnom statusu trudnice, i glavni su uzročnik umora, mučnine i povraćanja. Žena u drugom stanju često se suočava sa promenama raspoloženja, kao i sa povećanim intenzitetom već postojećih strahova koji često imaju anksioznu simptomatologiju. Javljaju se različite emocije – od radosti do neraspoloženja, koje može voditi i u depresiju. Ovakva osećanja potpuno su razumljiva, budući da se žena prilagođava promeni i suočava sa činjenicom da njen život više nikada neće biti isti.

Ponos i euforija

Saznanje da u njima raste novi život, kod mnogih žena izaziva osećanje posebnog uspeha na novom životnom kontinuumu. Ovo je dokaz da je najveća narcistička samopotvrda žene – da postane majka, a ne njen fizički izgled, kako se najčešće smatra. Što trudnoća više odmiče, osećanje ponosa se pojačava.

Trudnički par

Danas se sve više govori o trudničkom paru, a ne samo o trudnici, zato što muškarac takođe prolazi kroz period adaptacije prilikom formiranja roditeljskog identiteta. Buduće mame često su preokupirane novonastalom situacijom, pa ne primećuju da i njihov partner može da bude pod velikim stresom. Stoga, odvojite vreme koje ćete provesti zajedno. Odlazak u bioskop, romantična večera ili mirno veče kod kuće oboma će prijati.

Seksualni odnosi

U prilagođavanju na trudnoću dolazi do gubitka seksualnog interesovanja, tako da u prva dva tromesečja opada učestalost odnosa, a u poslednjem tromesečju oni su prava retkost. Izvestan broj žena oseća pojačanu želju za seksualnim odnosima u vreme trudnoće, jer svoje stanje smatraju potvrdom ženstvenosti i upravo u tome leži izvor njihove želje. Takve trudnice veoma su lepe i privlačne.

Postporođajni period

Rođenje deteta jedan je od najznačajnijih događaja u životu svake žene. Nakon porođaja, majka preživljava različita emotivna stanja – od ogromne radosti i zadovoljstva do brige i strepnje u vezi sa svojom novom ulogom. Postporođajni (postpartalni) period najrizičniji je za pojavu anksiozno-depresivne simptomatologije. Tokom nekoliko dana posle porođaja, majke mogu da osećaju tugu, ljutnju, razdražljivost, teskobu, a dešava se i da se jave negativna razmišljanja o detetu. Međutim, ta osećanja su „normalna“ i uslovljena naglim padom hormona, a obično se povlače u kratkom vremenskom periodu. Ukoliko traju duže i sa nesmanjenim intenzitetom, može se govoriti o postporođajnoj depresiji. Simptomi su pad voljnog dinamizma, neraspoloženje, ružne misli, nesanica, pa se, osim psihološkoj terapiji, pribegava i lekovima.

Postpartalna tuga

Sindrom trećeg dana posebno se izdvaja zbog svoje učestalosti. Javlja se trećeg dana nakon porođaja, a traje sve do kraja prvog meseca bebinog života. Porodilja koja pati od ovog sindroma emocionalno je labilna, razdražljiva, zabrinuta i plačljiva, bez pravog razloga. Često ne razume zašto nije uzbuđena i srećna kao ostali članovi porodice, ili je muči osećanje krivice zbog lošeg raspoloženja u trenutku kada se od nje očekuje da bude srećna. Obično se žali na nesanicu ili preteranu pospanost, slab ili pojačan apetit. Njeno stanje spontano se poboljšava za manje od deset dana.

Tekst: Ivana Spasojević