Za autizam ima leka

Ćelije uzete od ljudi sa retkim sindromom koji je povezan sa autizmom mogu da pomognu da se objasni poreklo ovog stanja.

Tim istraživača sa Stenford univerziteta je pretvorio ćelije kože ljudi sa “Timoti sindromom” u punopravne moždane ćelije.

Abnormalne aktivnosti koje se nalaze u ovim ćelijama mogu biti delimično ispravljene korišćenjem eksperimentalnog leka.

Istraživači iz Velike Britanije, međutim, upozoravaju da se nalazi ne mogu primeniti na sve autistične osobe.

U poređenju sa stotinama hiljada ljudi širom sveta sa karakteristikama autizma, “Timoti sindrom“ je jako retko stanje, koje ima samo 20 ljudi u svetu.

Ljudi sa ovim sindromom često se ponašaju poput autističnih ljudi i imaju probeleme u društvenom razvoju i komunikaciji.

Zato što je izazvan defektom jednog gena, a ne kombinaciju malih genetskih mana, svaki mali istraživački doprinos, predstavlja koristan podatak za naučnike koji žele da ispitaju šta kreće naopako u razvoju mozga deteta sa autizmom.

Američki istraživači su koristili nedavno razvijenu tehniku tako što su generisali ćelije mozga neurona od uzorka sa kože pacijenta.

Ovo im je omogućilo da ispitaju njihov razvoj u laboratoriji, pa čak i da ih koriste za testiranje na moguće tretmane.

Oni su ustanovili očigledne razlike između neurona izraslog sa uzorka pacijenta sa Timoti sindromom i onih sa zdravih kontrolnih subjekata.

Zdravi neuroni razvili su se u različite podtipove, spremni za rad u različitim regionima mozga.

Nasuprot tome, proporcija razvijenih neurona iz svakog podtipa je bila različita kod uzoraka uzetih od obolelih sa Timoti sindromom; oni su više “radili” u gornjem delu moždane kore nego u donjem.

To je značilo da je bilo manje neurona opremljenih za rad u delu mozga koji se zove korpus kalozuma, koji ima ulogu da pomogne komunikaciju leve i desne „hemisfere“ mozga.

Ovi rezultati potvrdili su ono što je već istestirano na miševima kojima je namerno izazvan Timoti sindrom.

Pored toga, neurona je bilo previše u posebnom delu tela koji je hemijski vezan za proizvodnju dopamina i norepinefrina, koji igraju značajnu ulogu u senzornoj obradi i društvenom ponašanju.

Dr Rikardo Dolmeč, koji je vodio studiju, kaže da su pronađene abnormalnost dodate drugim dokazima koji potvrđuju da je autizam delom i posledica loše komunikacije između različitih delova mozga.

Istraživački tim je uspeo da znatno smanji broj neurona koji ne funkcionišu kako treba, pomoću nedavno razvijenog leka.

To znači da bi jednog dana autizam mogao da se leči, iako lek trenutno nije pogodan za decu zbog mnogo neželjenih efekata.

Nacionalno Autistično društvo je oprezno kada je reč o ovim nalazima i upozoravaju da oni ne važe nužno za sve oblike autizma.

„Timoti sindrom je samo jedan oblik autizma tako da ovi nalazi daju veoma ograničenu sliku o tome šta može da izazove ovo stanje,” rekla je Džordžina Gomez, jedan od istraživača.