Zašto je fora biti jedinac

Za decu jedince obično se smatra da su razmaženi, egoistični, nesusretljivi, usamljeni i šta sve ne. Naše društvo voli da stvari trpa u fijoke, a ovo je tek jedna od fijoka prepunih predrasuda koje nisu uvek tačne. Štoviše, daleko su od istine.

Nedavno istraživanje je pokazalo da su deca bez braće i sestara sre’nija jer ne moraju da dele  ni sa kim roditeljsku ljubav. Jedan od razloga zašto su jedinci često samouvereni i zadovoljni jeste to što nisu prisiljeni da se bore s braćom i sestrama. Kako tvrdi istraživanje, čak trećina dece tvrdi da ih starija braća i sestre ponekad udaraju. Svađe i maltretiranje među braćom i sestrama česti su u mnogim domovima – tako 30 posto tinejdžera tvrdi da ih braća i sestre vređaju, a često im i oduzimaju stvari.

Ovo nije jedino istraživanje s tom tematikom, koja je, čini se, vrlo zanimljiva za naučna istraživanja. Dr. Toni Fablo pratio je decu u razdoblju od dvadesetih pa do osamdesetih godina prošlog veka. Zaključak je sledeći: jedinci se jednako dobro, možda čak i bolje, adaptiraju, inteligentni su te postižu jednake rezultate u životu kao i osobe koje su imale braću i sestre. Osim toga, jedinci su često i bolji u školi, imaju bolje razvijen rečnik te su u boljim i bliskijim odnosima sa svojim roditeljima.

Takođe, pokazalo se i da roditelji sve češće svojim jedincima pokazuju da nisu centar sveta, što se kasnije pokazuje korisnim. Primera radi, ne kupuju im sve što požele (mada mnogi misle da se događa upravo suprotno), s vremena na vreme smanjuju količinu pažnje  koju im poklanjaju te se više trude da organizuju njihovo druženje s drugom decom.

S druge strane, iako imati brata ili sestru ima svoje prednosti, pokazalo se da roditelji obično znatno više pažnje poklanjaju mlađem detetu te se starija često moraju boriti za roditeljsku pažnju, što kod nekih izaziva duboke traume.
Nadalje, često stariji brat ili sestra maltretiraju mlađe, što takođerostavlja trag. Neretko takvo ponašanje ponavljaju kada odrastu, u poslu i ljubavi, te sve shvataju kao takmičenje i priliku da se dokažu da su bolji.

Prednosti jedinaca:

– Često su maštoviti i kreativni, što se pripisuje činjenici da dosta vremena provode sami
– često izrastu u samosvesne osobe koje ne žele da prate sve ostale u društvu – imaju svoj put i svoj stav koji se ne boje da iskažui. Nisu klonovi drugih
– roditeljsku ljubav i pažnju imaju samo za sebe, što im ponekad može d aim ide na živce
– kada zagusti, roditelji će uvek biti tu samo za njih, da im pomognu
– ne trebaju ni sa kim da dele sobu i sve ostalo u domaćinstvu, što je često izvor stresa
– nezavisni su
– prisniji su s roditeljima
– na život ne gledaju kao na takmičenje – često im je moto: ‘Bolje biti sam nego u lošem društvu!’. Sami sebi znaju biti najbolji prijatelji.
– ne boje se samoće.

Većinom se o jedincima govori u negativnom kontekstu, a o deci koja se nisu uklapala u stereotip govorilo se ‘dobro dete, kao da nije jedino u porodici ‘. Pravila zapravo nema, jer to kakvo će biti dete, puno više zavisi o načinu odgoja nego o tome je li porodica brojna ili nije. Nema to, srećom, ni puno veze s novcem jer temelj koji se daje deci nije materijalne prirode.