U petak na operaciju, u ponedeljak na posao

Žene kojima je važna karijera izbegavaju „otvorene“ operacije

Za one koji rade vrlo je važno da u poslovnom životu efikasno koriste svoje vreme. Ovo posebno važi za žene sa karijerom, koje zbog zabrinutosti da neće postići sve svoje poslovne obaveze, misle da je potrebno kratko vreme za rešavanje čak i zdravstvenih problema.

Spec. ginekologije prof. dr Fatih Šendag iz bolnice Acıbadem Atakent ističe da se žene naročito odlučuju za laparoskopske i robotičke operacije kako bi se u najkraćem vremenskom roku vratile svojim poslovnim obavezama.

On navodi da mlade zaposlene žene ne gledaju blagonaklono na ideju da leže u bolnici duži vremenski period.

„Pošto je nakon otvorene operacije potrebno duže ostajanje na bolničkom lečenju, one smatraju da tada postoji rizik da se u njihovom poslovnom okruženju pročuje od čega boluju. Tako postoje posebne situacije koje žene ne žele da dele sa drugima: zahvati, poput, operacija mijoma na materici, ciste na jajnicima, spuštena bešika, spuštena materica ili odstranjivanje materice, a zahvaljujući metodu zatvorene operacije mogu u kratkom vremenskom periodu da se oporave i vrate na posao“, objašnjava dr Šendag.

Prof. dr Fatih Šendag

Važan im je postoperativni period

Prof. dr Šendag kaže da se u zdravstvu sreću dve tipa pacijenata – prvi tip je onaj koji istražuje i koji se raspituje o najnovijim mogućnostima i razvojima u medicini, dok onaj drugi sa tim mogućnostima bude upozant tek od strane lekara. On navodi i da neki pacijenti nemaju nikakva saznanja o operacijama koje mogu biti izvršene robotskim ili zatvorenim metodom.

„Naši pacijenti bilo da su u braku ili ne, u najkraćem periodu žele da se vrate svom društvenom životu i poslovnim obavezama. Većini nije potrebno otvaranje bolovanja, već samo dozvola za kratkotrajno odsustvo sa posla. Oni koji su u braku i imaju decu, pod većim su pritiskom da se vrate poslu što pre i isto tako brinu da neće moći dovoljno da se posvete najmlađima. Kod nekih žena postoji i strah od gubitka posla, ako moraju da miruju duže vreme nakon operacije. Međutim, nije dovoljno samo da se pacijent odluči za zatvoren metod ili robotski zahvat, potrebno je na najispravniji način da se donese odluka o tome kome odgovara koji pristup. Ima slučajeva kada obolelom umesto zatvorenog metoda ili robotske tehnike, više odgovara operacija sa otvorenim zahvatom. I ovde najispravniju odluku donosi lekar„, podvlači dr Šendag.

Manevri od 540 stepeni

Poslednjih godina na planu ginekoloških oboljenja pored laparoskopskog, počinje uveliko da se primenjuje i robotski zahvat. Prema rečima prof. dr Šendaga, robot ima sposobnost manevrisanja od 540 stepeni, te tako može da izvede i pokrete koje ljudska ruka nije u stanju. Naročito je uspešan kod hirurških zahvata kod pacijenata sa velikom količinom masnog tkiva, tj. onih ekstremno ugojenih. On podeseća da se kod ekstremno gojaznih ljudi preza od većeg broja zahvata i da se kod otvorenih operacija kod ovakvih pacijenata nailazi na dosta rizika.

“Najvažniji problem ovde jeste masno tkivo. Kod nekog pacijenta od 160 kilograma nalazi se otprilike 30cm masnog tkiva, a to sa sobom nosi dosta problema kod otvorenih operacija. Tako dolazi do kasnijeg zarastanja rane, može doći do odbacivanja šava, ali i do infekcije” kaže dr Šendag.

Operacije kod ekstremno gojaznih ljudi su postale komfornije zahvaljujući manevarskim sposobnostima robota kod pokreta koje ljudska ruka teško izvodi. On napominje i da se kod pacijenata sa velikim viškom masti u laparoskopskim ili robotskim zahvatima primenjuju posebni hirurški alati, te i da su neželjeni efekti nakon operacije dosta manji u odnosu na klasične metode operacija.

Više informacija na: www.acibadem.rs.