U susret promenama: Pred kojim izazovima se nalazimo, a koji nas tek čekaju?

Životne krize ne prouzrokuju samo tragični ili veliki nepovoljni događaji, već i situacije koje se veoma često dešavaju u određenim životnim razdobljima i koje predstavljaju izazov. Upravo ti izazovi jesu i ono što čoveku pomaže da iz jedne razvojne faze pređe u drugu – zreliji i samosvesniji.

Pred kojim izazovima se nalazimo?

Džulija Samjuel, jedna od najpriznatijih britanskih terapeutkinja, predstavila nam je mapu razvojnih zadataka koje su osmislili vodeći američki psiholozi Filip i Barbara Njuman. (Pročitajte i… Lenguišing – osećanje 2021: Kako ga prepoznati i izaći s njim na kraj?)

Životni zadaci

Rano odraslo doba (18 do 22 godine)

Autonomija u odnosu na roditelje
Rodni identitet
Usvajanje moralnih principa
Izbor karijere

Mlađe odraslo doba (22 do 40 godina)

Istraživanje intimnih odnosa
Rađanje dece
Posao
Životni stil

Srednje odraslo doba (40 do 60 godine)

Upravljanje karijerom
Negovanje partnerskih odnosa
Razvijanje brige o bližnjima
Vođenje domaćinstva

Ranije kasno odraslo doba (60 do 75 godina)

Unapređivanje intelektualnih kapaciteta
Preusmeravanje energije na nove aktivnosti
Prihvatanje sopstvenog života
Razvijanje gledišta u vezi sa smrću

Kasno odraslo doba (75 godina i više)

Suočavanje s fizičkim promenama usled starenja
Razvijanje istorije psihološke perspektive
Kretanje po neistraženoj teritoriji
Suočavanje sa smrću

Promena je neminovna

U svakom od ovih doba, dok rešavamo zadatke koji su nam postavljeni, prinuđeni smo da se nosimo s promenama i da ih integrišemo u svoju ličnost i način funkcionisanja koji nam je svojstven.

Ispovesti koje nam je Džulija Samjuel predstavila ukazuju na to da svako od nas može da preduzme male korake, koji nam se zaista mogu činiti nedovoljnim u trenutku kad promena deluje ogromno. Ali na kraju, ipak, suočavamo se sa saznanjem da, ma kako velik bio izazov, strah i bol možemo da podnesemo, te da se ne moramo pod njim slomiti.

Prihvatanje neminovnog

Većina ljudi na ovaj način uči da može da veruje sebi i da je otpornost da se izdrži neprijatnost neophodna da bismo se razvijali i rasli. Važno je imati na umu da se nekim ljudima poklope sreća, snovi i život. Drugima je život daleko zamršeniji, delimično zbog odluka koje su donosili, a delom zbog pomanjkanja sreće – za što niko od njih nije kriv.

U svakom slučaju, korisno je da prihvatimo situaciju u kojoj se nalazimo, ma kakva ona bila, da bismo potom mogli da utičemo na nju i menjamo je. Kada je o očekivanjima reč, važno je razlikovati realnu od lažne nade. Neki ljudi prosanjaju niz godina svog života ili ne znaju čime su se zapravo rukovodili kad su u pitanju veze ili posao, pa su im ti, nažalost neproživljeni, životi privlačniji od života koji su živeli.

Autorka zaključuje da svi imamo iskustvo sporijeg adaptiranja na promenu nego što to uslovi iziskuju, kao i paletu negativnih osećanja, od nezadovoljstva do bola. Nerazrešene situacije iz prošlosti dovode do težih tranzicija u kasnijem životu. Dobar primer su slučajevi kad se pojedini članovi porodice odluče na prekid kontakta sa drugim članovima porodice. Bilo da je reč o ocu, majci, braći ili sestrama, eventualna smrt tih bliskih osoba zauvek pak može poništiti mogućnost da se odnos popravi, pa osoba može imati veoma intenzivne negativne reakcije.

Životne krize: Evo šta pomaže

Džulija Samjuel je osmislila praktičan vodič kojim možemo pomoći sebi kad nas parališu osećanja, a koji je nazvala Osam stubova snage. To su:

1 Odnos prema sebi – budite prema sebi dobri kao što biste bili prema prijatelju u nevolji.
2 Odnos prema drugima – ključne veze su prioritet i one zahtevaju da im posvetimo vreme.
3 Upravljanje emocijama – što smo svesniji svojih osećanja i spremni da vodimo unutrašnji dijalog, to je manja šansa da nas savladaju emocije, a veća je verovatnoća da ćemo delati racionalno.
4 Vreme – kako starimo, naš odnos prema vremenu se radikalno menja i postajemo sve svesniji dana i trenutaka.
5 Um–telo – sve što konzumiramo (jedeno, gledamo slušamo, govorimo) uticaće i na naš um i na telo, jer je ta veza neraskidiva.
6 Granice – lične granice nas štite od nametljivosti. Takođe je važno da razlikujemo ono što možemo kontrolisati i ono što možemo menjati. Važno je i da znamo šta možemo danas u odnosu na ono šta smo mogli nekad i da pronađemo svoju meru.
7 Struktura – pomaže nam kad su vremena nestabilna, korisno je da bude sačinjena od zdravih rutina i navika.
8 Fokusiranje – usmeravanje na neizgovorene frustrirajuće osećaje, njihovo izražavanje i otpuštanje od presudnog je značaja za smirenost i zdrav život.