Upala jajnika

Pod upalom jajnika podrazumeva se infekcija koja se širi uzlaznom putanjom, od vagine, preko materice, do jajovoda i jajnika, zahvatajući i okolno tkivo, zbog čega se za to stanje koristi i izraz ”upalni proces male karlice”.

Uzročnici bolesti su razne vrste bakterija, a klinička slika zavisi od stepena infekcije i kreće se od lakih bolova u malom trbuhu do ozbiljnih tegoba – povišene temperature, jakih bolova i pojačanog vaginalnog sekreta. U faktore rizika ubrajaju se česte promene seksualnog partnera, razne intervencije (biopsija grlića materice, kiretaža, histeroskopija), nelečena infekcija hlamidijom i druge bakterijske vaginoze, kao i neke vrste kontracepcije.

Simptomi

Klinička slika zavisi od težine infekcije. Bol u stomaku stalno je prisutan (može da se javi s jedne strane ili obostrano), a počinje nakon menstruacije i pojačava se prilikom izvođenja nekih pokreta, vežbanja ili seksualnig odnosa. Uz to, javljaju se i obilniji vaginalni sekret, krvarenje nakon seksualnog odnosa, povišena temperatura, ponekad mučnina i povraćanje.

Akutna upala počinje naglo i praćena je jakim bolovima, a ukoliko se ne leči na vreme ili se terapija ne sprovede do kraja, prelazi u hroničan oblik. U tom slučaju bolest će se ponovo ispoljiti nakon neke od sledećih menstruacija, prilikom prehlade ili usled slabljenja imuniteta.

Zbog ponavljanja upale, jajovodi postaju zadebljali, fiksirani priraslicama za okolne organe i ispunjeni tečnošću ili gnojem. Pritom, gnojna infekcija često nije ograničena samo na jajovod, već obuhvata i jajnik, pa se može formirati tuboovarijalni apsces (gnojni tumor). Funkcija ovako obolelog jajovoda trajno je izgubljena, što za posledicu ima sterilitet ili vanmateričnu trudnoću.

Tok bolesti

U prvoj fazi upala je lokalizovana u vagini i grliću materice, pa često ne daje nikakve simptome, naročito ako je uzročnik bakterija hlamidija.

Cerviklani sekret prirodna je barijera za širenje infekcije prema materici, ali njegova flora može biti narušena za vreme ovulacije i menstruacije, ili usled slabljenja imuniteta. U tom slučaju patogeni mikroorganizmi počinju da se množe i zahvataju sluzokožu materice, a ukoliko se ne leči na vreme, infekcija se širi i zahvata matericu (akutni endometritis), jajovode i jajnike, najpre sluzokožu, potom mišićni sloj i na kraju mokraćnu bešiku i creva. U jajovodu se zbog jake upale može stvoriti gnoj koji se neretko izliva i formira takozvani tuboovarijalni apsces.

Infekcija se limfnim putem može širiti van male karlice – na trbušnu duplju i izazvati akutnu upalu – peritonitis, veoma ozbiljno oboljenje koje ponekad ima fatalne posledice.

Dijagnoza i lečenje

Da bi se uspostavila tačna dijagnoza, neophodno je obaviti ginekološki pregled i uraditi kompletne laboratorijske analize. Pored toga, pacijentkinja se podvrgava ultrazvučnom pregledu koji lekaru pruža informacije u kojoj je meri infekcija zahvatila matericu, jajovode i jajnike. Takođe, primenjuje se i transvaginalni pregled sondom, koji je mnogo precizniji od abdominalnog ultrazvučnog pregleda.

Rana dijagnoza i adekvatna terapija veoma su važne za očuvanje plodnosti, a treba reagovati čim se pojave prvi simptomi kao što su bol u malom trbuhu ili pozitivan test na seksualno prenosive bolesti. Lečenje se sprovodi antibioticima i analgeticima, i uspešno je u 75% slučajeva, ali ukoliko je došlo do formiranja tuboovarijalnog apscesa, neophodan je hirurški zahvat. Većina pacijentkinja dobro reaguje na terapiju i poboljšanje nastaje već nakon dva do tri dana.

Izvor: Lekovito bilje, Life Contnet