Usamljeniji ste i tužniji nego ikad? Spajamo vas sa psihoanalitičarem
O usamljenosti u vreme korone, njenim posledicama i o tome kako je prevazići, za vas piše specijalista medicinske psihoanalize, Vesna Brzak Ćurčić. Poslednjeg dana januara imaćete jedinstvenu priliku da sa njome i porazgovarate. (Savete stručnjaka sa DokToka možete pročitati i ovde: Saveti dermatologa: Kako se pravilno neguje koža zimi? (II deo))
Vreme korone i usamljenost koju nismo birali
Uvek je bilo, a i biće, ljudi koji su usamljeni. Usamljenost ne podrazumeva da smo baš sami i da nigde nema nikoga, nego da se osećamo usamljeno uprkos ljudima oko nas.
Nešto upravo takvo nam se sada dešava. Ljudi su oko nas, srećemo ih na ulici, u apoteci, prodavnici, viđamo ih preko ekrana kompjutera, telefona, komuniciramo sa njima preko različitih aplikacija, reklo bi se, eto gužve u našem životu. Realnost je nažalost drugačija.
Tačno je da ima ljudi oko nas i u našim spravama pomoću kojih komuniciramo, radimo, družimo se, ali smo usamljeniji nego ikada. Oni koji su u partnerskim odnosima u kojima žive zajedno, neretko osećaju otuđenost. Začuđujuće?
Pa i ne. Odjednom je tu neko vreme koje više ne znaju čime da ispune. Nema dešavanja, malo je toga što može da se deli, nema realnih kontakata sa prijateljima, širom porodicom. Viđaju se samo oni iz najuže porodice, poslovni saradnici i po koji prijatelj. Onako, usput, šetnjom po parku. (Još saveta lekara pročitajte na: Saveti stomatologa: Prepoznajte paradontozu)
Članak se nastavlja posle reklama
Mi smo, zaista se pokazalo, društvena bića. Sada smo lišeni toga i neretko ćemo čuti kako se ljudi žale na usamljenost. Nije dovoljna virtuelna komunikacija, postoji nešto „između“ što ipak stvara neku vrstu barijere. Iako je komunikacija intimna, poverljiva, ekran čini da se osećamo drugačije. Nema istinske intimnosti. Kao da nas ekran posmatra, pamti, ne verujemo mu dovoljno. Kao da niti smo mi, niti je onaj s druge strane ekrana, onaj koga znamo. Poznat, a opet nekako udaljen.
Tonemo tako u osećanje usamljenosti i batrgamo se na načine koje poznajemo. Ali, važno je, najvažnije, da ipak ne izgubimo kontakt. Jer i ovo će proći, biće on o što zovemo „juče“ i bićemo opet na nekoj kafi, u nekom nasmejanom društvu, na nekom poslovnom sastanku. Naravno, ako uspemo da prevaziđemo osećanje usamljenosti i uspemo da sačuvamo jedni druge.
Razgovarajte i biće lakše
Ono što se savetuje jeste razgovor. Kada se osećate usamljeno, pozovite prijatelja ili člana porodice i razgovarajte o svojim osećanjima, a ukoliko želite mišljenje stručnjaka, zakažite besplatnu konsultaciju na Doktoku. Takođe, pronađite vremena za ono što volite, prošetajte ili trenirajte.
Odvojenost ne znači da smo sami i važno je da razgovaramo o tome kako se osećamo.
Članak se nastavlja posle reklama
Prilika da postavite pitanje i čujete odgovore pružiće vam još jedan Doktok Talks u nedelju, 31. januara u 18h na Instagram profilu Doktoka, gde ću odgovarati na sva vaša pristigla pitanja.
Savetuje vas: Vesna Brzev Ćurčić, psihoanalitičar
Specijalista medicinske psihologije, psihoanalitičar, sa 46 godina kliničke prakse. Radila u KBC „Dr Dragiša Mišović“, sada u Savetovalištu „Psihološki krugovi“ u Beogradu. Radni vek posvetila radu sa mladima, a sada i sa starijim uzrastom. Bavi se prevencijom nasilja nad decom i mladima i radi sa žrtvama nasilja. Ima više od 90 objavljenih stručnih radova. Koautor je tri monografije. Bila je saradnik „Politikinog zabavnika“, „Bazara“, „Elle“-a i sada „Lilly magazina“ i portala „Tosamja.rs“. Autor je nekoliko profesionalnih cenarija za TV serijale o mladima.
DokTokTunatura/iStock/Getty via Guliver