Zašto vas kafa čini anksioznim – i kako to sprečiti

Uspostavite pravi balans između ispijanja previše i dovoljno kafe (ako ne želite da je potpuno odustanete). Zašto vas kafa čini anksioznim?

Bilo da je pijete sa prijateljicom, pijuckate je na jutarnjem putu na posao ili uživate u njenom ukusu nakon ručka, mnogi ne mogu da zamisle dan bez kafe. U stvari, mnogi ljudi se osećaju kao da ne mogu da funkcionišu dok ne popiju šoljicu kafe odmah nakon buđenja.

Umerena konzumacija kafe ima neke iznenađujuće pozitivne zdravstvene prednosti, uglavnom zbog visokog procenta polifenola. Ali sadrži i kofein, stimulans koji može uticati na nervni sistem, i može doneti ozbiljnu anksioznost. Zašto kafa izaziva anksioznost? Ako niste zainteresovani da odustanete od omiljenog napitka, ali želite da izbegnete anksioznost, nastavite da skrolujete. Saznaćete kako da umanjite njene efekte i da se osećate manje nervozno.

Zašto vas kafa čini anksioznim: Kafa ima mnogo korisnih svojstava

Kafa je puna jedinjenja koja se bore protiv oksidativnog stresa, a studije su otkrile da je obična šolja kafe povezana sa manjim rizikom od smrtnosti i kardiovaskularnih bolesti ¹, smanjenim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 ² i dobar je izvor magnezijuma.

Zanimljivo je kafa zapravo može smanjiti stres i anksioznost. „Neka istraživanja su pokazala da uobičajeno uzimanje jedne do dve šoljice kafe dnevno može da ublaži reakciju na stres“, kaže dr Lina Begdache, naučnik i vanredni profesor na Univerzitetu Binghamton, Državni univerzitet u Njujorku. „Čini se da kofein u malim dozama ‘trenira mozak da se nosi sa stresom’ i dovodi do oslobađanja dopamina, neurotransmitera koji podržava motivaciju i nekoliko kognitivnih funkcija.“

Da li kafa zaista izaziva ili pogoršava anksioznost?

Da li je vaša jutarnja šolja kafe na kraju kriva za tu nervoznu koju osećate? Odgovor bi mogao biti glasno „da“ – ako pijete puno kafe. „Da, kafa sa kofeinom može doprineti odgovoru na stres i anksioznosti kada se konzumira u velikim dozama — više od četiri šoljice dnevno“, kaže dr Begdache.

Doktorka objašnjava da je kofein stimulans centralnog nervnog sistema, a velike doze će preterano stimulisati nervni sistem. Zbog toga može biti od pomoći da smanjite dnevni unos kafe. Pored toga, kako objašnjava dr Begdache, pošto je kofein stimulans, može dovesti do oslobađanja glutamata, „ekscitatornog neurotransmitera“. „Glutamat deluje kao pedala gasa na neurone, tako da oni pucaju na višoj frekvenciji“, kaže doktorka. „Ovo se prevodi u preaktivno razmišljanje i hiperaktivnost.“

Pošto kofein utiče na reakciju tela na stres, vaš sistem oslobađa kortizol i adrenalin kada pijete kafu. Funkcija ovih hormona stresa je da pripreme telo za bekstvo i odgovor na borbu, objašnjava dr Begdache. „Zbog toga se broj otkucaja srca i puls povećavaju, između mnogih drugih [fizioloških odgovora]“, kaže doktorka, dodajući da da biste testirali da li kofein utiče na vaš odgovor na stres, možete proveriti svoj puls u mirovanju nakon ispijanja kafe.

Kofein takođe inhibira oslobađanje GABA, inhibitornog neurotransmitera koji pomaže kod osećaja smirenosti. „Mozak zahteva ravnotežu između glutamata i GABA da bi modulirao oslobađanje drugih neurotransmitera“, kaže dr Begdache. „Gubitak te ravnoteže dovodi do negativnih efekata na raspoloženje.“

Na svakoga utiče drugačije

Dr Begdache kaže da je obično potrebno više od četiri šoljice kafe da bi se osetili negativni efekti kao što je anksioznost. Međutim, neki ljudi osećaju se veoma uznemireno nakon što popiju samo jednu šoljicu. U ovom slučaju, doktorka objašnjava da „neki dokazi sugerišu da su varijacije u određenim genima (geni ADORA2A i CIP1A2) koji kontrolišu umor i metabolišu kofein, odgovorne za anksiogeni efekat kofeina.“

Drugim rečima, vaši geni mogu biti krivci zašto se osećate uznemireno čak i nakon male šoljice kafe. Ako i vi pripadate ovoj grupi, onda definitivno treba da izbegavate kofein.

Šta da radite ako ne želite da odustanete od kafe

Dr Begdache upozorava da svakodnevna upotreba kofeina dovodi do zavisnosti, što znači da je ljudima potrebna njihova doza kofeina da bi funkcionisali. „Ako naglo prestanete da konzumirate kafu, možete iskusiti nimalo prijatne simptome „krize“, kaže doktorka.

Kafa (i drugi izvori kofeina) je osnovni deo dana većine ljudi. Ako vam ideja da odustanete od toga zvuči potpuno odbojno, znajte da ćete se možda osećati bolje čak iako smanjite količinu kafe. Dakle, bez potpunog izbacivanja kafe.

„Moglo bi biti dobro da smanjite osnovnu vrednost kofeina i održite je na niskoj i umerenoj dozi kako biste uživali u prednostima bez negativnih efekata“, kaže dr Begdache. „Polako smanjite količinu kafe koju pijete svaki dan. Ostavite jednu četvrtinu šoljice svaka dva do tri dana da biste postigli željenu dozu. Na ovaj način izbegavate simptome odvikavanja.“

Ispijanje kafe na prazan stomak može učiniti odgovor na stres i anksioznost izraženijim za vas. Stručnjaci za ishranu takođe preporučuju da pijete kafu nakon što nešto pojedete, ili bar pomešate sa mlekom bogatim mastima i proteinima kako biste držali hormone stresa pod kontrolom.

Kako zaustaviti opsesivne misli?

1. https://academic.oup.com/eurjpc/article/29/17/2240/6704995?login=false[↩]
2. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24459154/[↩]