Ovi simptomi otkrivaju da štitna žlezda ne radi kako treba

Aritmija, nesanica, gubitak kose, zadržavanje tečnosti u telu – samo su neki od brojnih signala da štitna žlezda ne radi kako treba.

Simptomi disfunkcije štitne žlezde kreću se od nesanice, zatvora i gubitka kose do zadržavanja tečnosti, umora i netolerancije na temperaturu. Oni čak mogu negativno uticati na funkciju srca i menstrualni ciklus. Dakle, kako da znate da li imate problem sa štitnom žlezdom i kada treba da posetite lekara? Odgovor na ova pitanja daje endokrinolog dr Priyanka Iyer.

Kako da znate da štitna žlezda ne radi kako treba

Prva stvar koju treba znati je da se „problemi sa štitnom žlezdom“ mogu podeliti u dve različite kategorije, na osnovu načina na koji žlezda ne funkcioniše pravilno:

1. Hipertireoza znači da štitnjača proizvodi previše hormona.
2. Hipotireoza znači da štitnjača ne proizvodi dovoljno.

Hipertireoza ponekad može biti znak autoimunog poremećaja koji se zove Gravesova bolest. Slično tome, hipotiroidizam ponekad može biti znak autoimunog poremećaja koji se zove Hašimotova bolest. Ali bilo da je to zbog jednog od tih stanja ili nečeg sasvim drugog, bilo koja disfunkcija žlezde može izazvati simptome ako je dovoljno ozbiljna. Preterani umor se smatra znakom i hiper- i hipotireoze. Ali svako stanje takođe ima svoj skup simptoma.

Simptomi hipertireoze uključuju: 

• anksioznost
• podrhtavanje
• nepravilan rad srca
• nesanica
• netolerancija na toplotu
• gubitak težine, uprkos povećanom apetitu

Simptomi hipotireoze uključuju:

• letargija
• zatvor
• proređivanje kose ili gubitak kose
• nadimanje, nadutost ili otok na licu ili nogama
• netolerancija na hladnoću
• suva koža

Povećanje telesne težine zbog zadržavanja tečnosti ponekad može biti simptom nekontrolisanog hipotireoze, ali se prilično brzo povlači lečenjem.

„Zadržavanje tečnosti počinje da se poboljšava odmah nakon što započnete terapiju zamene hormona štitne žlezde“, objašnjava dr Priyanka Iyer. „Nestaje u roku od 1-2 nedelje od početka ili prilagođavanja leka. Dakle, ‘problemi sa štitnom žlezdom’ bi bili poslednji razlog zašto ne možete da smršate.“

Hormoni štitne žlezde utiču i na srce

Međutim, tiroidni hormoni mogu uticati na funkciju srca, bilo da imate višak ili nedostatak. Previše hormona štitne žlezde može povećati rizik od:

• Atrijalna fibrilacija: ubrzan, nepravilan rad srca
• Tahikardija: ubrzan rad srca

„Ova stanja mogu da naprežu srčani mišić i izazovu srčani udar“, objašnjava dr Priyanka Iyer. U slučaju nedovoljnog lučenja hormona štitnjače, mogu se javiti:

• Bradikardija: nizak broj otkucaja srca
• Kardiomiopatija: proširenje srca
• Vrtoglavica

„Veza između funkcije srca i štitaste žlezde je toliko jaka da jedan lek koji se koristi za lečenje atrijalne fibrilacije može izazvati probleme sa štitnom žlezdom kod nekih pacijenata“, primećuje dr Iyer. „I mnogo puta ljudi otkrivaju da imaju abnormalnosti štitne žlezde tek nakon što se dijagnostikuje atrijalna fibrilacija.“

Kada se obratiti lekaru zbog mogućih problema sa štitnom žlezdom

Neki simptomi su toliko nejasni i nespecifični, poput umora i nesanice, da ih je teško definitivno vezati za disfunkciju štitne žlezde – ili bilo šta drugo. „Ako ste zabrinuti, uvek se možete obratiti lekaru“, kaže dr Iyer. „Ali ako nemate porodičnu istoriju poremećaja štitne žlezde, vaši simptomi mogu biti uzrokovani gotovo bilo čim. Umor može biti rezultat nedovoljnog sna. A nesanica može biti samo zbog stresa.“ Ipak, trebalo bi da pozovete svog doktora zbog nekih simptoma, uključujući:

Aritmija: Sve što je neobično u vezi sa vašim srčanim ritmom zahteva hitnu pažnju, bilo da kuca nepravilno, prebrzo ili presporo.

Neredovne menstruacije: Obratite pažnju na nepravilne cikluse i obilno menstrualno krvarenje, posebno ako pokušavate da zatrudnite.

Subakutni tiroiditis: Ovo može uključivati: bol ili otok u vratu, drhtanje, lupanje srca, osećaj nervoze, ubrzanje rada srca i osećaj umora, ali nemogućnost spavanja.

Postpartalni tiroiditis: Ovo se obično javlja u prvih 12 meseci nakon porođaja. Obično počinje sa „hiper“ simptomima, a zatim postepeno ide u drugu krajnost. U većini slučajeva štitnjača se reguliše sama bez lekova. Ipak, neophodne su redovne kontrole jer se kod nekih žena može razviti hipotireoza.

Čvorovi na štitnoj žlezdi: Oni su takođe veoma česti. Ali osim ako nisu veoma veliki, obično nisu vidljivi. Međutim, ako imate čvorove na štitnoj žlezdi koji su preaktivni i nezavisno generišu višak hormona štitaste žlezde, oni se mogu lečiti lekovima, radioaktivnim jodom ili ponekad hirurškim zahvatom.