Žene spremnije za maratonsko trčanje
Dame koje odlažu početak fizičke aktivnosti „za ponedeljak“ iznenadiće činjenica da su žene sposobnije za trčanje, naročito ono ekstremno dugo, nego muškarci. To je dokazala nova disciplina, nazvana ultramaraton, gde su staze duge i po 100 kilometara, a žene ih uspešnije prelaze.
Većini trkača maraton predstavlja vrhovni izazov na koji su spremni tek posle više meseci napornog treniranja i velikog broja plikova.
Kada je na red došla relativno nova disciplina, nazvana ultramaraton, koja podrazumeva trčanje duže od 50 kilometara, pretpostavljalo se da će biti rezervisana samo za muškarce.
Međutim, najnovija istraživanja, ali i primeri iz prakse pokazuju da su zapravo žene sposobnije od muškaraca da se izbore sa trčanjem na rutama koje su ponekad duge i do 100 kilometara.
Ovaj izuzetno naporan sport doživljava pravi procvat u Britaniji i u pojedinim zemljama Azije, a upravo su žene najbrojniji učesnici.
Za razliku od drugih sportova, gde žene obično imaju svoju, lakšu varijantu, ovde svi trče istu dužinu, a dame često ulaze u prvih pet.
Stručnjaci veruju da su ženska tela spremnija za trčanje na duge staze, jer su generalno lakša i manja, što čuva energiju i štiti zglobove, koji obično stradaju višim i težim trkačima.
Dame, takođe, imaju veće rezerve masti u organizmu, što im omogućuje da duže trče bez potrebe za „dopunjavanjem“ hranom.
Interesantno je i to da su žene koje su rađale u naročitoj prednosti, jer se njihov prag tolerancije bola nakon porođaja podigao na zavidan nivo.
Finola Vilson, 41-godišnja domaćica i majka dvoje dece, otkriva kako se lakše podnose naporne trke.
„Trik sa bilo kojom dugom trkom je da trčite sporije i da nađete svoj tempo“, objasnila je redovna učesnica ekstremnih trka.
To je još jedan od aduta koje u rukavima imaju dame, za razliku od muškaraca koji su eksplozivniji.
Lori Morgan, 36-godišnja novinarka, upravo se priprema za trku, preko Arktičkog kruga, dugu 563 kilometra koju treba preći za osam dana. Rekord i za tu više nego ekstremnu rutu drži žena.
O prethodnom iskustvu sa trkom dugom 200 kilometara kroz šume Amazona Morganova ima veoma interesantan stav.
„Mogla sam tačno da odredim trenutak kada se moje telo predalo i kada je um nastavio trku. Ne bih to nazvala ekstazom, jer sam bila u bolovima, ali je svakako osećaj oslobađanja. Svaki korak napred donosio mi je ogromnu radost“, izjavila je Lori.