Himalajska, košer, morska? Najzdravija so koju možete koristiti pri kuvanju je….

Ako pokušavate da smanjite unos natrijuma ili tražite zamene za kuhinjsku so, možda će vas zanimati koja je to najzdravija so za kuvanje

Nekada je so značila samo jednu: tradicionalnu kuhinjsku, odnosno jodiranu so. Danas, izbor nam je daleko širi, pa se nameće i pitanje: koja je varijanta najzdravija?

Kako se bira najzdravija so za kuvanje?

Pre svega da razjasnimo: sama po sebi so nije nezdrava, neprotiv. So je esencijalni mineral i važna je za naše funkcionisanje: elektroliti su neophodni za pravilnu hidrataciju, kontrakciju mišića (uključujući srce) i pH ravnotežu u krvi. Ono što čini razliku između zdravog i nezdravog korišćenja soli jeste njena količina koju unosimo tokom dana.

Hajde da se vratimo na čas hemije na sekund. Jednostavno rečeno, so je mineral koji se nalazi u kamenom obliku, njeno hemijsko ime je natrijum hlorid. Iskopava se iz okeana, slanih jezera i iz velikih grupa stena koje su formirane taloženjem natrijum hlorida, odnosno soli. Postoje rudnici soli u mnogim različitim zemljama širom sveta koji rade na iskopavanju jonizovane soli — ili kuhinjske soli — kakvu poznajemo. Izvor, obrada i kristali soli igraju ulogu u soli koja stiže do vašeg stola. Najzdravija opcija soli zavisi od vašeg ličnog ukusa, na primer, da li više volite određenu teksturu ili specifičnu so za aromatiziranje određene hrane ili generalno želite da smanjite unos natrijuma. Ovo poslednje je slučaj kada bi najpre trebalo da se konsultujete sa lekarom.

Kako so utiče na zdravlje?

So koju unosimo hranom pomaže opuštanju i kontrakciji mišića, reguliše nervne impulse i balansira minerale i vodu, ali previše soli u organizmu ima i kratkoročne i dugoročne posledice. Kratkoročne se odnose na povišen krvni pritisak, dok dugoročno, prekomeran unos soli može da poveća šanse za pojavu stanja kao što su uvećani srčani mišić, glavobolja, srčana insuficijencija, visok krvni pritisak, bolest bubrega, kamen u bubregu, osteoporoza, rak želuca i moždani udar. Ljudi traže zamene za kuhinjsku so jer smatraju da ona nije zdravo rešenje i žele da održe svoje zdravlje pod kontrolom. Odraslima je obično potrebno oko 2300 miligrama natrijuma svakog dana (oko 1 kašičica obične jodirane kuhinjske soli), prema Smernicama o ishrani.

Najzdravija so za kuvanje

Ne postoji jedinstvena  so koja odgovara svima, a na vama je da odlučite o prednostima i nedostacima u odnosu na vaše zdravstvene potrebe. Sa ove tri vrste soli nećete pogrešiti.

Morska so

Morska so nastaje isparavanjem morske vode ili iz vode u slanim jezerima;  manje se obrađuje od jodirane soli, pa zadržava dodatne minerale. Krupna morska so sadrži oko 1560 miligrama natrijuma po kašičici, a može sadržati i tragove kalijuma, gvožđa i cinka.

Himalajska so ili himalajska ružičasta so

Još jedna zdrava zamena za kuhinjsku so – himalajska so. Zrna su veća, tako da vam neće trebati toliko velika količina da začinite hranu. Ona ima više kalcijuma, kalijuma, magnezijuma i gvožđa (u tragovima), a manje natrijuma nego kuhinjska so. Sadržaj natrijuma u ​​himalajskoj ružičastoj soli je oko 2200 miligrama natrijuma po kašičici.

Košer so

Kao vrsta morske soli, košer so je grublja od jodirane soli, što je čini idealnom alternativom za kuvanje i začinjavanje mesa. Krupna košer so sadrži oko 1240 miligrama natrijuma po kašičici, slično kuhinjskoj soli, ali sa efikasnijom svrhom. U zavisnosti od vaših ličnih preferencija i ograničenja u ishrani, ove soli mogu biti najbolja zamena za običnu staru kuhinjsku so.