Kako ishrana utiče na promene raspoloženja?

Dobro je poznato da nezdrav način ishrane može izazvati promene raspoloženja. Naučne studije dokazuju da ishrana utiče na promene raspoloženja.

Fluktuacije šećera: ishrana i promene raspoloženja

Za anksioznost i promene raspoloženja često su krive fluktuacije šećera u krvi i neravnoteža hranljivih sastojaka. Bez stalnog izvora energije iz hrane koju jedemo, naš um i telo ne funkcionišu dobro. Evo kako neke nezdrave prehrambene navike mogu promeniti vaše raspoloženje i emocionalno blagostanje.

1. Preskakanje obroka. Preskakanje obroka, posebno doručka, može dovesti do smanjenja nivoa šećera u krvi. Ovo će verovatno izazvati osećaj slabosti i umora.
2. Eliminisanje čitave grupe hrane. Ako smanjite raznolikost hrane u ishrani, možda će vam biti teže da dobijete sve potrebne hranljive sastojke. Nizak nivo cinka, gvožđa, vitamina B, magnezijuma, vitamina D i omega-3 masnih kiselina povezan je sa pogoršanjem raspoloženja i smanjenom energijom.
3. Jedenje previše rafinisanih ugljenih hidrata. Visok unos nezdravih, prerađenih ugljenih hidrata, poput belog hleba i peciva, dovodi do brzog porasta i naglog pada nivoa šećera u krvi. To može dovesti do pada nivoa energije i razdražljivosti.

Naučne studije : ishrana utiče na promene raspoloženja

Pored raspoloženja i opšteg blagostanja, uloga hrane i izbalansirane ishrane u mentalnom zdravlju je veoma složena i ostaje da se u potpunosti razume. Međutim, broj studija koje povezuju ova dva faktora raste brzim tempom. Poslednjih godina postoje dokazi koji ukazuju na to da hrana može doprineti razvoju, prevenciji i lečenju mentalnih poremećaja, uključujući depresiju i anksiozne poremećaje.

Istraživači takođe pažljivije proučavaju zašto dijeta može uticati na mentalno zdravlje. Studije istražuju efekte ishrane na mikrobiom creva (skup bakterija koje žive u našim crevima), neuroplastičnost (sposobnost mozga da promeni strukturu, provodljivost i funkciju), oksidativni stres (oštećenje ćelija) i hroničnu upalu.

Iako još uvek imamo mnogo toga da naučimo o uticaju ishrane na probleme mentalnog zdravlja, dokazi sugerišu da zdrava ishrana može imati zaštitni preventivni efekat. U stvari, mnogi smatraju da je pravilna, odnosno izbalansirana ishrana jednako važna za mentalno zdravlje kao i za fizičko. Evo nekoliko pozitivnih promena koje možete da napravite da biste poboljšali ishranu i podržali svoje mentalno zdravlje:

1. Jedite u određenim intervalima tokom dana.
2. Izaberite manje rafiniranog šećera i jedite više integralnih žitarica.
3. Dodajte proteine u svaki obrok.
4. Jedite raznovrsnu hranu.
5. Uključite hranu bogatu omega-3, poput masne ribe, u svoju ishranu.
6. Održavajte zdravu telesnu težinu.
7. Pijte puno tečnosti, posebno vode.
8. Redovno vežbajte.

Pridržavanje plana zdrave ishrane može vas energizirati i pomoći vam da se osećate bolje. Iako je pravilna ishrana važna komponenta vašeg emocionalnog blagostanja, ona nije zamena za odgovarajuću zdravstvenu zaštitu. Ako imate zabrinutosti u vezi sa svojim mentalnim zdravljem, razgovarajte sa svojim lekarom.