Ovo je najzdravije vreme za večeru i mnogo je ranije nego što mislite

Postoji najzdravije vreme za večeru, a prema dijetetičarima, veoma je važno da ga poštujete ako želite dobar metabolizam, san i da ublažite probleme sa varenjem

Nakon dugog dana rada i obaveza, planiranje večere može biti teško. Ovo je posebno tačno ako vas nakon posla čekaju dodatne obaveze ili se vaš raspored stalno menja. Ako je vaš život uobičajeno užurban, najverovatnije večeravate svakoga dana u drugo vreme, a neretko večernji obrok odlažete do prilično kasnih sati. Budite iskrene i prisetite se koliko ste samo puta u poslednje dve nedelje večerale nakon 20 časova? Baš tako – vreme je za promenu navika.

Ali, zašto je vreme za večeru zapravo važno? Ovo pitanje postavile smo dijatetičarima.

Koje je najzdravije vreme za večeru?

„Uopšteno govoreći, idealno vreme za večeru je između 17 i 19 časova“, kaže Marisa (Mešulam) Karp, dijetetičar. Ako se ovo vreme ne uklapa u vaš raspored ili ako, jednostavno, nemate fiksno vreme za večeru, onda se vodite jednostavnim pravilom: vreme za večeru je najmanje 3 sata pre odlaska u krevet. Na ovaj način ćete omogućiti da se varenje odvija neometano i smanjićete rizik od refluksa, odnosno vraćanja kiseline u jednjak.

Ipak, ako žečite da precizno odredite najzdravije vreme za večeru, moraćete da budete malo detaljniji i da u obzir uzmete i veličinu obroka, kao i sastav vašeg obroka. Obrok sa veoma visokim sadržajem masti, kao što je dupli hamburger i veliki pomfrit, zahteva šest i više sati da se svari. Zato dolazimo do onoga opšteg mesta – večera mora biti lagana: povrće sa visokim sadržajem vlakana, posno meso, sve lako varljive namirnice.

Da li se zaista može večerati prerano ili prekasno?

Kada uzmete u obzir uticaj hrane na san, svakako je moguće večerati prerano ili prekasno. Ako imate ranu večeru – na primer, oko 15:00 – možda ćete imati problema da zaspite jer ste jako gladni. U ovom slučaju, porebna vam je lagana užina, po mogućnosti onu koja sadrži uravnoteženu mešavinu ugljenih hidrata, proteina i malo masti. Ugljeni hidrati su ovde posebno važni, jer će stimulisati oslobađanje serotonina, koji je prekursor melatonina, hormona sna.

Nasuprot tome, ako predugo čekate da večerate, takođe ćete doživeti probleme sa spavanjem. To je zato što sistem za varenje pravi pauzu tokom spavanja, ili bi bar tako trebalo.Ali ako jedemo blizu vremena za spavanje, ne dajemo svom telu vreme da pravilno svari, a ono mora da radi dve stvari istovremeno. A varenje kvari san.

Šta ako radite do kasno svako veče?

Ali šta ako imate tendenciju da radite do kasno u noć? U ovom slučaju, pokušajte da jedete dosledno ranije tokom dana. U suprotnom, gladovaćete do večere, zbog čega ćete uveče jesti obilno ili nezdravo. Usredsredite se na zasitan obrok sa proteinima, mastima i vlaknima ranije tokom dana, a uveče pojedite laganu užinu.

Da li vreme za večeru mora biti isto svakog dana?

Da, bilo bi dobro večerati uvek u isto vreme. Telo se dobro snalazi u rutini, pa bi ova navika pomogla vašem cirkadijalnom ritmu (tj. unutrašnjem telesnom satu). U stvari, hrana je upravo jedan od načina da upravljate svojim unutrašnjim satom i učinite ga efikasnim.  Ovo je ključno za sveukupno zdravlje, jer neusklađenost vašeg unutrašnjeg sata može poremetiti metaboličke procese, povećavajući rizik od dijabetesa i srčanih bolesti.

Ako vam je teško da jedete večeru uvek u isto vreme, postoje neke stvari koje možete da uradite da biste sebi olakšali. Počnite tako što ćete u svoju rutinu uključiti pripremu obroka, što će vam omogućiti da svake noći imate gotovu hranu pri ruci. Takođe će eliminisati mogućnost da pravite pogrešne izbore, jedete tešku hranu ili nezdravu.