5 najboljih strategija za suočavanje sa neizvesnošću, a da ne podlegnemo anksioznosti

Tehnike za suočavanje sa neizvesnošću mogu nam pomoći da se lakše nosimo sa svim životnim potresima

Neizvesnost, nedostatak kontrole, nedostatak odgovora — ove maglovite nepoznanice, bilo da su sveopšte ili svakodnevne, prirodni su i veoma normalni katalizatori anksioznosti. Biologija je odgovorna za neprijatnosti koje osećamo u vremenima neizvesnosti — i to u najboljoj nameri, verovali ili ne.

„Kada nemamo dovoljno informacija o budućnosti — kada su stvari neizvesne — savršeno je logično da budemo uznemireni“, kaže dr Amelija Aldao, klinički psiholog iz Njujorka i osnivač Together CBT, specijalizovane klinike u grupnoj terapiji anksioznosti, OKP, stresa i depresije.

„Anksioznost nas tera da brinemo o budućnosti kako bismo mogli da planiramo scenarije. Povećava našu budnost u odnosu na naše okruženje i uključuje odgovor „bori se ili beži“ u slučaju da treba da se branimo fizički“, kaže ona, dodajući da je „savršeno normalno osećati anksioznost kada su stvari neizvesne.“

Kako reagujemo na neizvesnost?

Neizvesnost izaziva anksioznost kod svih, samo u različitoj mei. Oni koji inače pate od anskioznosti ili su preterano brižni teže podnose ovakve životne situacije. Sa druge strane, onima manje sklonim strahovima, takva situacija ne predstavlja prepreku, oni je prihvataju i jednostavno prolaze  kroz nju. Na suprotnom kraju spektra nalaze se oni koji uživaju u nepoznatom. Oni su radoznali, uzbuđeni i jedva čekaju da se suoče sa novinama. Nijedan od ovih načina razmišljanja nije pogrešan, oni su jednostavno drugačiji.

„Problem nastaje kada veličina našeg odgovora na anksioznost nije u srazmeri sa tim koliko su stvari zaista neizvesne.“ kaže Aldao.

Da, anksioznost je naš organski mehanizam za suočavanje sa nedostatkom kontrole i informacija. Ali u određenom trenutku, prekomerna anksioznost oko nečega što nikada nećemo moći da kontrolišemo ili za šta ne možemo da uzmemo u obzir je beskorisna, pa čak i štetna.

Tehnike za suočavanje sa neizvesnošću

Produktivne brige nas teraju da preduzmemo sve što treba kako bismo stekli veću kontrolu nad našim okruženjem, dok neproduktivne brige čine da se osećamo još više anksiozno i nesigurno. Imajući ovo na umu, pokušajte da razlikujete ove dve vrste brige. Ako ne možete da utičete na situaciju, jednostavno ne vredi da brinete o njoj.

Istina, jednostavno „isključivanje“ zabrinjavajućih misli nije lako, posebno za veoma anksioznu osobu. Pa, ipak, prepoznavanje šta je, a šta nije vredno brige, može biti koristan prvi korak.

Razvijte navike i rutine za osećaj kontrole

Svačija normalna rutina se s vremena na vreme poremeti. Ali možemo kreirati sopstvene rutine koje nam daju strukturu i kontrolu na manjem, individualnijem nivou. Ne postoji ispravna ili pogrešna rutina, ali odabir i pridržavanje navika, pomaže više nego što mislite. Aldao predlaže da se smatrate odgovornim za stvari kao što su svakodnevna vežba, presvlačenje pidžame ili isprobavanje novih recepata.

„Navike tada postaju automatske radnje i daju nam osećaj predvidljivosti i kontrole“, kaže Aldao. „One nam pomažu da se osećamo ostvareno, kao da utičemo na svoj život, jačaju nam raspoloženje i samopozdanje“

U stanju neizvesnosti, ovakve navike pomažu. Možda ste se odselili u nepoznato i ne znate baš nikog,  ali neka struktura i postavljanje malih, dostižnih ciljeva mogu biti moćni stubovi koji će vas održati.

Fokusirajte se na zahvalnost

Neverovatno je kako zahvalnost može da transformiše anksioznost. „Pronalaženje dobrih okolnosti u vašoj novoj stvarnosti je veoma važno“, kaže Aldao. Možda ne znate uvek gde će vas situacija odvesti, ali možete da preoblikujete svoju perspektivu tako što ćete priznati neočekivane pozitivne strane i biti zahvalni za ono što imate.

Potražite humor

Humor je nešto što nas drži u trenutku, ovde i sada. A to znači da će naše misli manje bludeti i strahovati o tome šta će biti u budućnosti.

Ne oslanjajte se na poricanje

Nezdravo je popunjavati prazninu koju ostavlja osećanje neizvesnosti bežanjem u opijanje, zloupotrebe droga, emocionalno prejedanje…Poricanje ili izbegavanje je ekstremni odgovor.

Prihvatite ono što ne možete da kontrolišete

Ovo je, doduše, lakše reći nego učiniti, ali prihvatanje je veliki korak ka povratku mira. „Priznanje da ne možemo sve kontrolisati i promeniti je izuzetno važno“, kaže Aldao. „Želja da znate i kontrolišete sve podstiče neizvesnost. Traženje informacija je od vitalnog značaja, a praćenje vesti je važno — ali stalno osvežavanje vesti i feedova društvenih medija samo povećava anksioznost.“