7 razloga zbog kojih ste hronično umorni

Jako je važno pronaći koji su tačni uzroci vašeg hroničnog umora kako biste sa njim mogli da se izborite

Ako ste se ikada zapitali ‘zašto sam uvek umoran?’, znajte – niste jedini. Čini se da su danas svi umorni – a to je samo deo odrastanja. Ali, ako se osećate stalno umorno,bezvoljno – verovatno telo pokušavanešto da vam kaže.

Iako iscrpljenost ne ukazuje nužno na osnovno zdravstveno stanje, vredi proveriti kod svog lekara ako vam hronični umor ometa život na način na koji biste želeli. Ovde stručnjaci otkrivaju sve moguće uzroke vašeg umora.

Najčešći uzroci hroničnog umora:

1. Ne spavate dovoljno

Ovo je verovatno najočigledniji (i najčešći) razlog zašto se osećamo iscrpljeno. Većini odraslih je potrebno 7 sati ili više kvalitetnog sna. Ali premaistraživanjima Mental Health UK, čak 1 od 5 ljudi ne spava dovolno.

Rešenje? Jednostavno je: spavajte više. Ali, naravno, ovo je lakše reći nego učiniti. Prvo, važno je identifikovati uzrok – bilo da je to stres, previše vremena pred ekranom ili loša higijena spavanja – a zatim ga možete rešiti. Ako ste probali sve pod suncem i još uvek imate problema sa spavanjem, razgovarajte sa stručnjakom.

2. Nedostaje vam energije

Za razliku od osećaja pospanosti, „umor je kada vam ozbiljno nedostaje energije“, kaže Vilijam Kristofer Vinter, američki istraživač sna i neurolog. „Normalni“ umor nestaje kada se odmarate U većini slučajeva, umor je vaše telo koje vam govori da usporite i verovatno bi trebalo da ga poslušate.

Rešenje? Odmorite se. Udaljite se od svojih ekrana, dalje od bilo kakvih ometanja – i jednostavno se odmorite. Ako se ne osećate ponovo punim energije nakon odmora,  obratite se lekaru da biste videli da li postoji zdravstveni problem.

3. Imate neko prikriveno zdravstveno stanje

Kada su tema uzroci hroničnog umora ili kada govorite o „običnom“  umoru, mogli biste da napravite listu dugu milju onoga što bi moglo da ga uzrokuje. Ta lista uključuje nedostatak vitamina B12 ili D, multiplu sklerozu, dijabetes tipa 2 i Parkinsonovu bolest, da spomenemo samo neke. Sve ove bolesti mogu učiniti da se ljudi osećaju neverovatno iscrpljeno.

Rešenje? Ako se osećaj iscrpljenosti pojavi niotkuda ili se ne popravi odmorom, tada treba da posetite lekara. Bez obzira da li je u pitanju nedijagnostikovano stanje ili rezultat  životnog stila, lekar će moći da pomogne.

4. Ozbiljno ste pod stresom

Naravno, mnoga zdravstvena stanja mogu da dovedu do umora, ali razlog može biti i što ste  preopterećeni mesecima ili proclazite kroz veliku životnu promenu koja utiče na vaš san i nivo stresa. Stres stoga može dovesti do stanja hiperpobuđenosti, gde su vaš mozak i telo budniji nego normalno.
Rešenje? Ponekad je moguće uhvatiti se u koštac sa stresom rešavanjem izvora stresa – na primer, razgovarati sa svojim menadžerom o vremenu koje provodite na poslu. Ako to nije moguće, možete da naučite tehnike koje suzbijaju hormon stresa, kortizol.

5. Vaše okruženje za spavanje nije sjajno

Udobno okruženje za spavanje je ključno za kvalitetan san. Dakle, ako imate problema da zaspite, to može biti zato što szu vaši uslovi spavanja neoptimalni. Ključna je uredna spavaća soba koja nije previše svetla ili previše bučna – kao i udoban krevet.

Rešenje? Razmislite o novom dušeku ako vam je krevet neudoban. Ili, ako na vas utiču svetlost i buka, pokušajte sa maskom za oči ili čepićima za uši da biste blokirali spoljašnji svet.

6. Depresivni ste

Stanja mentalnog zdravlja, uključujući depresiju, takođe mogu učiniti da se ljudi osećaju umorno. Simptomi depresije mogu biti veoma različiti od osobe do osobe. Ali, kao opšte pravilo (prema NHS), ako ste depresivni, skloni ste da se osećate beznadežno, tužno i da vam nedostaje interesovanje za stvari koje su vas nekada činile srećnim. Vredi napomenuti da postoji i nekoliko fizičkih simptoma, uključujući gubitak energije i poremećen san.

Rešenje? Depresija se može lečiti terapijama razgovora i/ili lekovima.

7. Vaši hormoni su neuravnoteženi

Umor takođe može biti izazvan našim hormonima, posebno kada smo u menopauzi, perimenopauzi ili čak predmenstrualnom periodu. Dovoljno sna je neophodno za regulisanje niza hormona, kao što su kortizol, estrogen i progesteron, hormoni gladi (kao što su insulin, leptin i grelin), melatonin, tiroidni hormoni i hormoni rasta. Hormon melatonin je važan doprinos mnogim biološkim i fiziološkim regulacijama u telu, uključujući naš cirkadijalni ritam. Loš san može uticati na melatonin i njegovu funkciju za promovisanje sna u mozgu.

Rešenje? Dodaci koje stručnjaci toplo preporučuju za pomoć pri spavanju su magnezijum, magnezijum citrat ili magnezijum glicinat.