Svakog petka na našem portalu: Vi pitate, lekar odgovara!

Potreban vam je savet iz oblasti zdravstva, a ne znate koga da pitate? U nedoumici ste da li postupate ispravno i želite mišljenje stručnjaka?

Portal lepotaizdravlje.rs vam u saradnji sa eminentnim medicinskim stručnjacima pomaže da saznate sve što vas zanima. Postavite pitanje, a lekari DokTok platforme daće vam jasan i konkretan odgovor.

Na pitanje da li je korišćenje vlažnih maramica preporučljivo ili ne, kao i kako odabrati najbolji preparat za zaštitu od sunca, ovoga puta odgovaraju Karin Vasić i Aleksandra Radosavljević.

1. Vlažne maramice za brisanje kože – da ili ne?

Vlažne maramice postale su deo naše svakodnevnice, pogotovo kada je u porodici beba. Imaju brojne prednosti: lake su za upotrebu, brzopotezne su, njima brišemo skoro sve. Ipak, vlažne maramice su štetne kako za naše zdravlje, tako i za okolinu.

Naravno, povremena upotreba vlažnih maramica nije štetna, ali treba biti obazriv prilikom njihovog korišćenja i posebno ih izbegavati kod beba pre navršenih mesec dana starosti. Bebina nežna koža koja još uvek nije potpuno zrela, propustljivija je i osetljiva na sve spoljašnje faktore, pa tako upija sve štetne sastojke iz vlažnih maramica. Ono što uvek savetujem pacijentima jeste da ukoliko ste kod kuće, bolje je da bebinu guzu operete vodom i sapunom, a maramice koristite kad ste napolju ili u nekim drugim vanrednim situacijama. Posebnu pažnju tome treba da posvete mame devojčica prilikom korišćenja vlažnih maramica za brisanje pelenske regije. Koža devojčica na tom delu tela je tanja, nežnija, osetljivija i propustljivija za štetne materije, pa samim tim je i podložnija infekcijama i iritaciji.

Ukoliko ne možete bez njih, kupite one bez mirisa i raznih dodataka (npr. ‘‘alcohol-free’’). Čak i one na kojima piše da su ‘’eco’’ili ‘’green’’ koje sadrže većinom vodu i dalje su štetne.

Karin Vasić
Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Nišu 2000. godine, magistarsku tezu odbranila 2006, a 2011. i doktorsku tezu. Specijalistički ispit iz Pedijatrije položila je 2007, a 2014. ispit uže specijalizacije iz Dečije kardiologije. Bila stipendista Fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka Republike Srbije, WUS-Austrije, kao i Fonda za talentovane učenike i studente Skupštine grada Niša.
Radila kao asistent pripravnik na predmetu Farmakologija sa toksikologijom Medicinskog fakulteta u Nišu u periodu od 6 godina. Na Klinici za dečje interne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu radila od 2007-2019. godine, u svojstvu specijaliste Pedijatrije, subspecijaliste dečije kardiologije, a potom u Saudijskoj arabiji u King Fahad Military Medical Complex.
Učestvovala na brojnim domaćim i medjunarodnim kongresima. Autor i koautor više stručnih radova. Poseduje BLS i PALS (kursevi americkog resuscitacionog saveta) provider sertifikate. Član srpske learske komore, YUECHO-srpskog udruženja za ehokardiografiju i Evropske ascocijacije za kardiologiju (ESC).

 

2. Zaštita od sunca i kako izabrati adekvatan proizvod u moru ponuđenih

Zaštita kože od UV zraka je važna tokom čitave godine, a naročito leti. Da biste odabrali proizvod koji će vas adekvatno zaštititi, obratite pažnju na Sun Protective Factor – SPF. On pokazuje koliko će vas proizvod zaštititi od UVB zraka, a brojka koja stoji uz oznaku SPF pokazuje dozu sunčevog zračenja koja će dovesti do crvenila kože zaštićene sredstvom, u odnosu na količinu zračenja koja je potrebna da izazove crvenilo kože bez ikakve zaštite. Zaključak je – veći faktor, bolja zaštita.

Da bi preparat bio potpuno bezbedan, mora imati i UVA filtere koji će omogućiti širi spektar zaštite. Te informacije su takođe naznačene na pakovanju proizvoda.

Jedno od pitanja koje nas pacijenti često pitaju, jeste kako da budem siguran da sam naneo dovoljno sredstva za zaštitu. Za pravilno nanošenje potrebno je da dovoljnu količinu nanesete na čitavo telo dvadesetak minuta pre izlaganja suncu, ne zaboravite na uši i vrat, dlanove, tabane i druga teško dostupna mesta. Ponovo se namažite na svaka dva sata, posle intenzivnog znojenja, kupanja ili brisanja peškirom.

Ukoliko dođe do oštećenja kože uzrokovanog sunčanjem, obavezno se obratite lekaru. Povrede koje mogu nastati nisu uvek bezazlene, pa je negu najbolje prepustiti stručnjacima.

Aleksandra Radosavljević

Doktor medicine i specijalizant dermatovenerologije. Diplomirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u julu 2017.godine. Pripravnički staž obavljala u Domu zdravlja Zemun i KBC Zemun na odeljenju interne medicine i hirurgije.
U toku studija učestvovala na Globalnoj studentskoj konferenciji biomedicinskih nauka i Internacionalnom kongresu Evropskog udruženja kardiovaskularne i endovaskularne hirurgije kao član organizacionog tima. Radila kao demonstrator na katedri Histologije sa embiologijom i katedri Socijalne medicine. Finalista Case study show-a 2017 za kompaniju Roche u oblasti onkologije. Oblasti njenog profesionalnog interesovanja su dermatovenerologija, radiologija, neurologija i fizikalna medicina.

 

Pozivamo vas da nam se pridružite i u komentarima nam šaljete pitanja na koja biste želeli da saznate odgovor. Lekari iz raznih specijalnosti će vam svakog petka na našem portalu izaći u susret i odgovoriti na neka od njih!