10 saveta u ishrani za zdraviji život

Voće, povrće, orašasti plodovi, kefir samo su neke od namirnica koje doprinose da naša ishrana bude izbalansirana svih 365 dana u godini

1. Ishrana u toku dana treba da sadrži tri glavna obroka i dve užine. Idealno je konzumiranje pola kilograma voća i pola kilograma povrća u toku dana.

2. Voće je najbolje jesti sveže i to u vidu užine. Ukoliko neko voli da jede omiljene voćke zajedno sa obrokom, stručnjaci savetuju sledeće: voće se može uzeti pola sata do sat pre glavnih obroka.

3. Povrće treba konzumirati najviše kroz sveže salate, a organizmu prija i ako je ono samo kratkotrajno termički obrađeno.

4. Za sladokusce se savetuje konzumiranje crne čokolade i to dve kocke dnevno, a oni koji su u toku dana pod velikim stresom uveče mogu da popiju šolju toplog kakaa. Dobar izbor su i slatkiši sa niskokalorijskim zaslađivačima, a može se popiti i omiljeni sok bez šećera kojem je dodat ovaj zaslađivač.

5. Prilikom izbora obroka, treba izbegavati brzu hranu, a forsirati kuvane obroke, posebno one pripremane na pari, namirnice koje su dinstane na vodi sa dodatkom ulja na kraju spremanja obroka, one koje su pečene u rerni, a ponekad možemo da priuštimo i ono što volimo a što je pečeno na električnom roštilju. Posno mesto je dobar izbor, a riba treba da se nađe u tanjiru dva puta u toku nedelje.

6. Užina može da se sastoji i od orašastih plodova. Oni su dobri jer sadrže mononezasićene masnoće, dijetna vlakna i važne minerale i vitamine. Ali, treba biti oprezan – veoma su kalorični i dovoljno je uzeti nekoliko plodova, odnosno onoliko koliko mogu da nam stanu u šaku. Samo tri ploda brazilskog oraha sadrži dnevne potrebe organizma sa selenom, a važno je znati da su obični orasi i semenke bogat izvor vitamina E, koji može da pomogne u sprečavanju problema sa vidom.

7. Prilikom izbora ulja za pripremanje hrane uvek treba voditi računa da to budu hladno cedjena ulja. Maslinovo ulje za prelivanje salata je neprikosnoveno zbog nezasićenih masnih kiselina koje imaju dobar učinak po zdravlje, a ulje od koštica grožđa je odlično za kuvanje i ujedno predstavlja zaštitu od stvaranja krvnih ugrušaka. Muškarcima se savetuje korišćenje ulja od bundeve jer je dobro za zdravlje prostate.

8. Mnogi ljudi se iznenade kada prilikom analize krvi utvrde da imaju manjak vitamina D. Leti se on sintetiše boravkom na suncu, ali kada dođu hladni dani potrebno ga je nadoknaditi uz pomoć određenih namirnica. To su riblje ulje i različite vrste morske ribe: poput lososa, skuše, haringe, sardine, ali i žumanceta i džigerice.

9. Dosta osoba ne koristi blagodeti svih žitarica. Prilikom njihovog izbora treba znati da je kukuruz dobar izbor jer ima diuretička i hranjiva svojstva, da proso čisti organizam, a integralni pirinač dobro deluje kod ljudi koji imaju tegobe sa želucem.

10. Mleko i mlečni proizvodi su bogati proteinima, vitaminima, kalcijumom. Potrebni su pre svega mališanima dok su u razvoju, ali i starijim ljudima kojima se savetuje korišćenje kiselog mleka, jogurta, sira, surutke, kefira. Za kefir se čak smatra da je najbolje sredstvo za jačanje imuniteta.