5 načina da poboljšate raspoloženje tokom pandemije koronavirusa

Kako poboljšati raspoloženje tokom pandemije? Budimo realni: ostati pozitivan može da bude teško čak i u najboljim vremenima – a sada kada smo usred pandemije, zadržavanje živahnog (ili iskreno, čak i mirnog) stava može da izgleda gotovo nemoguće. Čak i kao prilično pozitivna osoba u suštini, bilo mi je jako teško da otkrijem te srebrne niti pozitivnosti usled izveštaja o porastu broja smrtnih slučajeva, kolapsu ekonomije i lidera koji se raspituje o ubrizgavanju dezinfekcijskih sredstava.

Srećom, imam terapiju zakazanu jednom nedeljno –  ali nedavno rano ujutro, sam odgovorio na poziv dr Šanon O’Nil, vrlo pozitivnog, prijatnog terapeuta, (iskreno, divan način da se započne dan) da se zapitamo šta to može da nam pomogne u podizanju raspoloženja tokom ovakvog vremena.

Zanimljivo je da je dr O’Nil, koji je docent psihijatrije u bolnici Mount Sinai u Njujorku, objasnio da je jedan od razloga zašto je ljudima teško da održe osećaj mira tokom ove pandemije zato što je mnoge od nas prisililo da zapravo reagujemo van ponašanja koja su tipična za depresiju. Pročitaj i: Kako da vam ne bude dosadno kod kuće

– Mnoga pravila oponašaju simptome depresije –  kaže dr O’Nil. Razmislite o tome: Ljudi su upućeni da se izoluju od voljenih ljudi i provode većinu svog vremena unutra, sa vrlo malo kontakta sa spoljnim svetom. (Da budemo jasni, boravak u zatvorenom prostoru ne uzrokuje depresiju, ali mnogi propisi o socijalnom udaljavanju kojih se pridržavamo da bismo čuvali druge mogu ličiti na simptome depresije. Takođe je važno: Oni koji se trenutno bave depresijom ili drugi koji su ranije bili suočeni sa tim, možda će se sada imati dodatni izazov.)

Ipak, doktor O’Nil mi je dala nekoliko saveta kako da trenutno malo, pomalo podignemo raspoloženje. Evo nekoliko (super jednostavnih) postupaka koje treba da uradite svakog dana kako biste održali stabilnost svog duha tokom vremena u kome su stvari definitivno nestabilne. Pročitaj i: Heklanje smiruje i opušta

1. Pitajte se šta vas je činilo srećnim pre nego što je ovo počelo, a zatim učinite više od toga

Zaista postaje izazov da se prisetimo vremena pre nego što je svo ovo ludilo počelo, ali može biti korisno da razmislite o svojoj uobičajenoj rutini, predpandemiji i da se zapitate šta vam je to donelo radost. To će, naravno, za svakoga izgledati drugačije: To može uključivati provođenje vremena sa članovima porodice, dobar trening ili povezivanje sa vašom duhovnošću (za mene to traje.) Pročitaj i: Psiholog kaže – Ne silite sebe ni na šta, vanredno stanje donosi i neka vanredna osećanja

Jednom kada prepoznate šta vas je činilo srećnim pre svega ovoga, napravite plan kako da to više činite.

– Zvuči jednostavno, ali to je vrsta tretmana. Ja dodajem dodatnih 15 minuta svom trčanju na otvorenom, ili mom vremenu provedenom na unutra ako vani pada kiša, mogu poznati sestru nekoliko puta nedeljno na FaceTime, ali mogu i produžiti vežbanje dodatnih 30 minuta. Zamislite šta volite i želite da uradite – a zatim uradite više toga – kaže dr O’Nil.

2. Podsetite se svega zbog čega morate biti zahvalni

Loše vesti su trenutno svugde, i ako uopšte provedete neko vreme na Internetu, verovatno ćete se suočiti sa mnogim zastrašujućim izveštajima. Ali možete namerno da pokušate da uravnotežite skalu pozitivnih i negativnih vesti u vašem životu.

Zbog toga, dr O’Nil preporučuje aplikaciju pod nazivom Three Good Things, koju sam preuzeo skoro odmah posle razgovora sa njom. Aplikacija će vas, kako kaže, podsetiti da beležite tri stvari na kojima ste zahvalni svakog dana.

– Nije sramota da to bude jednostavno – dodaje dr O’Nil objašnjavajući da ne morate svakodnevno doći do tri velike pobede – samo do tri dela vašeg dana koja su prošla dobro. Ako niste voljni da koristite tehnologiju, pokušajte da ih zabeležite u svesku ili jednostavno prestanete mentalno odbrojavati tri stvari na kojima ste zahvalni.

3. Pričinite sebi zadovoljstvo – čim ustanete

Zaglavljenje u karantinu može da vam prouzrokuje i osećaj ponavljanja. Ustanete i radite potpuno istu stvar iz dana u dan što može da bude iscrpljujuće i iritantno, posebno ujutro, kada se ponovo budite iz ove bizarne stvarnosti. Pročitaj i: Aplikacije za virtuelnu terapiju i mentalno zdravlje

Dobar način da se suprostavite tome je da budete popustljivi kada se bavite svojom jutarnjom rutinom. Dr O’Nil preporučuje da isprobate nešto što obično ne biste radili, kao što je novi recept za doručak ili krema za kafu, na primer, ili spa u tuš kabini umesto vašeg normalnog tuširanja od 15 minuta, tako da započnete dan pozitivno.  Možete se odlučiti i za pažljivije buđenje tako što ćete započeti dan jutarnjom meditacijom.

4. Pretvorite energiju u svoju kreativnu korist

Znam: Dosta vam je ljudi koji su vam rekli da jednostavno, slažete slagalice ili tako nešto. Ali bavljenje nečim kreativnim zaista vam može pomoći u ovom mučnom vremenu jer vas obuzme, pogotovo ako odaberete kreativnu vežbu koja vas tera da naučite novu veštinu. Pročitaj i: Nema mesta za dosadu: Najbolji hobiji tokom karantina, a i posle njega

– Kreativnost vam pomaže da se fokusirate na nešto što će vam obuzeti svu pažnju. Ako ste mislili da naučite da pletete, radite na bojanki koju ste dobili za Božić ili zapokate po kreativnom pisanju, sada je vreme da prionete na to – kaže dr O’Nil.

Nemojte da stvarate bilo kakvu kreativnu aktivnost u kojoj se ćete se takmičiti. Doktorka O’Nil naglašava da, iako pokušavanje novih stvari može biti osvežavajuće odvraćanje pažnje, važno je da se ne nađete u zamci upoređivanja načina na koji trošite svoje vreme u karantinu sa načinom na koji drugi potroše svoje. Vaš prioritet broj jedan trenutno je da budete zdravi i dobro – a ne da se takmičite da biste bili ispred ostatka sveta.

5. Zakažite vreme za brigu (jer ćete to ionako učiniti)

– U početku vam se to može činiti kontraproduktivno, ali ako se pravilno radi, zapravo vam može pomoći da brinete manje. Zakazivanje vremena za brigu je praksa zasnovana na dokazima, koju koriste neki pacijenti sa anksioznošću – kaže dr O’Nil. Ali to ne znači da možete samo da nasumično tokom dana izaberete vreme da se borite sa lošim vestima. Umesto toga, praksa zavisi od strukture: Izaberite 20 minuta vremena, kako biste sebi dozvolili da brinete. Budite što detaljniji – čak i do planiranja na kojoj stolici ćete sedeti i  šta ćete raditi u tom periodu. Iskoristite svoje dodeljeno vreme za brigu da se brinete o svemu što vas nervira, ali podesite tajmer tako da znate da iskočite iz njega kada vreme za brigu prođe.

Ključno je da se brinete samo za vreme brige – ali to vam neće nužno pomoći ako dopustite sebi da brinete ostatak dana. Ako se nešto zabrinjavajuće dogodi kasnije tokom dana nakon što ste već imali zakazano vreme za brigu, podsetite se da možete da brinete o bilo kom novom problemu, ali to ćete morati da uradite tokom sledećeg dana brige. Postoji šansa da to već zaboravite do sutrašnjeg dana zabrinutosti – što bi moglo da vam da do znanja koliko je to u stvari bilo beznačajno, piše Health.