Pitali smo specijalistu: Kako prepoznati cistu na dojci?

Šta je zapravo cista na dojci, zašto nastaje i kako da je prepoznamo?  Šta je ono najvažnije što bi trebalo da znamo o ovom zdravstvenom problemu pitali smo stručnjaka Doktok platforme za besplatne zdravstvene konsultacije.

Piše: Prim. dr Miloš Počekovac, specijalista opšte hirurgije i subspecijalista onkologije

Cista na dojci spada u jedno od najčešćih benignih oboljenje dojke. Procenjeno je da će 7-10% svih žena tokom svog reproduktivnog života da razvije cistu na dojci.

Neke studije su pokazale prisustvo cisti u 27% slučajeva od 300 žena kod kojih je urađena mastektomija. Po Hagensu, velike ciste su one koje su dovoljno velike da mogu da se napipaju.

Makrociste ili palpabilne ciste čine oko 20-25% slučajeva i mogu biti prečnika 2,5-5 cm.

Mikrociste ili nepalpabilne, subkliničke su u većini slučajeva i mogu da se vizualizuju mamografijom, ultrazvukom ili na mikroskopskom pregledu.

Ciste sadrže različite hemijske supstance, uključujući pigmentisane proizvode apokrine sekrecije, proizvode lipofuscina, lipoproteina, hemoglobina 5.

Ciste na dojci obično se javljaju između 35. i 50. godine i mogu nestati posle menopauze, osim u slučaju uzimanja supstitucione hormonske terapije. Studije su pokazale da u 78% žena ciste se javljaju između 35-50. godine života, a kod samo 2,3% ispod 30. godine. Izuzetno retko se javljaju kod starijih žena i ne pokazuju tendenciju rasta. Mogu biti povezane sa papilarnim tumorom kada je tečnost u cisti krvava.

Dok većina cisti sadrži 5 do 10 mililitara tečnosti, neke ciste mogu da sadrže više od 75 ml.

Ciste su čest nalaz u dojkama. To je epitelizovani prostor ispunjen tečnošću. Epitel se obično sastoji od dva sloja: unutrašnjeg (lumena) epitelnog sloja i spoljašnjeg sloja mioepitelnih ćelija. Obično su multifokalne i bilateralne i u velikoj meri se razlikuju po broju i veličini.

Zbog čega nastaje cista na dojci?

Tačan mehanizam nastanka cisti nije jasan, ali se pretpostavlja da višak estrogena nad progesteronom može da ima ulogu u nastanku cisti. Tokom menstrualnog ciklusa, stroma i epitel dojke prolaze ponavljani proces involucije i izgleda da je cista nus-proizvod abnormalnosti tog procesa. Ciste potiču iz terminalnih kanala lobularnih jedinica. Ako stroma koja okružuje lobularnu jedinicu prebrzo involuira, epitel acinusa ostaje i može da formira mikrociste. Ovo su prekursori makrocistama.

Kako se prepoznaje?

Ciste su glatke površine, okruglog ili ovalnog oblika, pokretljive. Palpatorno se oseća kao „mekano grožđe“ ili „vodeni balon“.

Može biti jedna ili više cisti u jednoj dojci. Kao i za fibroadenome, 55% procenata cisti se nalaze u levoj dojci i 45% u desnoj. Dve trećine se javljaju u gornjem spoljašnjem kvadrantu, a potom u gornjem unutrašnjem kvadrantu. Ciste su retke u donjoj polovini dojke.

Da su ciste na dojci bolne?

Obično su asimptomatske, bezbolne i žena ih slučajno otkriva. Međutim, postoje bolne ili simptomatske ciste. Bol nastaje usled razvlačenja okolnog tkiva ili curenja tečnosti u tkivo što izaziva hemijsku reakciju. Bol obično nije povezan s menstrualnim ciklusom i nema velikog značaja veličina cisti. Međutim, velike i napete ciste mogu biti tvrđe konzistencije i da ukazuju na suspektnu leziju. Kod nekih žena predmenstrualno može da dođe do povećanja cisti i bolne osetljivosti, a nakon menstrualnog ciklusa do njihovog smanjenja u veličini i smirenja tegoba. Izuzetno retko se dešava da cista ima komunikaciju sa bradavicom i na taj način može da se isprazni.

Ukoliko se i ultrazvučno postavi dijagnoza cisti, potrebno je da se uradi punkcija sa aspiracijom.

Kako se leče ciste?

Ukoliko je cista palpabilna i bolna potrebno je da se uradi aspiracija ciste.

Šta je aspiracija ciste? Uz pomoć debele ili široke igle i šprica od 10 ili 20 mililitara, aspiriramo cistu.

Da li je potrebna anestezija? Anestezija nije potrebna jer je procedura skoro bezbolna.

Mogu li ciste posle aspiracije ponovo da nastanu? Ciste mogu ponovo da nastanu, čak i posle aspiracije. Razumno je da se ponovo uradi aspircija ukoliko tečnost u špricu nije krvava. Međutim, ako se ciste i dalje ponavljaju trebalo bi da se uradi ekscizija odnosno hirurški da se u potpunosti otkloni cista.

Da li se sadržaj cisti šalje na ispitivanje (citologiju)? Uzorak se šalje na citologiju samo ukoliko je tečnost u cisti krvava.

Šta je kompleksna cista?

Kompleksna (komplikovana ili atipična) cista je ultrazvučna dijagnoza koja se odlikuje anehogenom ili cističnom i ehogenom ili solidnom komponentom. One su zabeležene u približno 5 – 5,5% svih ultrazvučno verifikovanih cisti. Za razliku od prostih cisti, kompleksne ciste imaju solidnu komponentu ili krhotine (debrise). Savetuje se radiološko praćenje, aspiraciona ili kor biopsija ili eksciziona biopsija.

Da li su ciste dojke povezane s rakom dojke?

Pre mnogo godina autor Hagensen je potvrdio da se makroskopske ciste povezane sa određenim, ali sasvim malim rizikom od raka dojki.

Bundred i drugi autori su pokazali povećanje rizika za 4,4 puta kod žena koje su imale aspiraciju ciste više od očekivanog rizika. Rizik je još veći kod žena multiplih ili bilateralnih cisti. U jednoj od serija od 352 žene sa cistama, 14 je razvilo rak dojki tokom sedam godina praćenja.

Može se reći da cista na dojci može biti indikator povećanog rizika, ali ona sama po sebi nije premaligno stanje.

Dikson i drugi autori objavili su studiju koja pokazuje povećanje ukupnog rizika, bez obzira na vrstu cisti. Glavni faktor koji utiče na rizik raka dojki u ovoj studiji je starost i to sa najvećim rizikom kod žena koje imaju ciste pre 45. godine. Bilo bi razumno da takve žene uđu u program skrininga od 40. godine.

Stopa maligniteta kompleksnih cisti je 0,3%.

Veza između hormonske terapije i ciste na dojci

Korišćenje pilula za kontracepciju u cilju regulisanja menstrualnog ciklusa može da pomogne da se smanji ponavljanje nastanka cisti. Ali zbog mogućih ozbiljnih neželjenih dejstava kontraceptivnih pilula ili druge hormonske terapije, kao što je tamoksifen, obično se i jedino preporučuje kod žena sa teškim simptomima. Dikson i saradnici su dokazali da se intravenozno davanje Tricijumovanog hormona (dihidroepiandrosteron sulfat) pojavljuje u tečnosti apokrine ciste unutar 2 sata i ostaje u cisti do 2 godine. Danazol, spironolakton i ulje žutog noćurka može sprečiti ovaj proces, što otvara mogućnost terapije. Studije su pokazale značajno smanjenje (75%) u broju cisti nakon davanja Danazola, 100 mg tri puta dnevno za 3 meseca. Korist je bila još veća na 6 meseci, odnosno 3 meseca nakon prestanka terapije. Ovo ukazuje na to da bi ovaj tretman bio od koristi u težim slučajevima bolnih cisti.

Hirurška ekscizija je indikovana ukoliko se ciste posle aspiracije ponovo pune ili ukoliko je tečnost krvava.

Alternativne metode u slučaju bolnih cisti:

• Izbegavanje kofeina
• Izbegavanje soli u ishrani predmenstrualno
• Uzimanje ulja žutog noćurka
• Udobni grudnjaci
• Hladne ili tople obloge
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. Brufen)

Kofein, so, ulje žutog noćurka deluju na bolove u dojci, ali nema pouzdanih podataka da su u vezi sa cistama u dojci. Ipak, kod nekih pacijenatkinja dolazi do smirivanja tegoba.

Savetuje vas prim. dr MILOŠ POČEKOVAC, specijalista opšte hirurgije i subspecijalista onkologije

Rođen je 1973. godine u Kruševcu. Diplomirao je 2000. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Specijalista je opšte hirurgije (od 2007). Subspecijalista je onkologije (od 2013). Od 2004. godine zaposlen je u KBC „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu na odeljenju endokrine hirurgije. Stručno se usavršavao na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (2011-2012) – oblast: hirurgija dojke. U poliklinici Antamedika završio kurs (Beograd, 2016) – oblast: ultrazvučna dijagnostika dojke. Učesnik je svetskog kongresa u Čikagu: The 19th Lynn Sage Breast Cancer Symposium, Chicago, Illinois, USA, 2017. Zvanje primarijusa stekao 2019. godine. Stalni je konsultant u opštoj bolnici Euromedik. Predavač je na mnogobrojnim predavanjima i kursevima u okviru KME iz oblasti hirurška dijagnostika i lečenje tumora dojki. Član je i predavač udruženja Žena uz ženu. Autor je i koautor više knjiga iz oblasti hirurgije dojke i ginekologije: Atlas hirurgije tumora dojke (Naučna KMD, Beograd, 2014), Fibroadenomi i ciste dojke (Naučna KMD, Beograd, 2018), Atlas onkoplastične hirurgije dojke (Naučna KMD, Beograd, 2018), Benigne lezije dojke, (Naučna KMD, Beograd, 2021), Atlas radikalnih operacija u ginekologiji (Elit medik, Beograd, 2003), Atlas ginekoloških operacija (Naučna KMD, Beograd, 2014), Atlas akušerskih operacija (Naučna KMD, Beograd, 2019). Knjige u pripremi: Atlas hirurgije štitaste žlezde, Atlas estetske hirurgije dojke.

Pročitajte i… 10 najčešćih razloga zbog kojih vas bole dojke