Dijabetes tip 2: Kako izgleda život s ovom bolešću? Evo šta kaže endokrinolog
Uoči Svetskog dana dijabetesa – 14. novembra – pitali smo endokrinološkinju, stručnjakinju DokTok platforme za besplatne zdravstvene konsultacije, šta je ono što svako od nas mora znati kada je u pitanju dijabetes tip 2 – koji se smatra pandemijom 21. veka.
Piše: Ass dr spec med Milica Marjanović Petković, endokrinološkinja
Život s dijabetesom nije lak, ali daleko od toga da ne može biti kvalitetan. Kada jednom prihvatite svog saputnika, a to je najčešće tip 2 dijabetesa, kada bolje upoznate njegove ćudi i ritam, vrlo brzo ćete naučiti kako da ga držite pod kontrolom. To je posebno važno u ovo nezgodno vreme kad svet, u prvom redu, pokušava da se izbori sa korona virusom. Upravo osobe sa dijabetesom spadaju u visokorizičnu grupu, a istraživanja pokazuju da je, u proteklih godinu i više dana, koliko traje pandemija, gotovo svaka treća osoba koja je preminula od posledica Covid-19 infekcije imala loše regulisanu šećernu bolest. Iz tog razloga dobro regulisana šećerna bolest je osnova da se sačuva zdravlje.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut, u Srbiji od dijabetesa boluje oko 770.000 ljudi što Srbiju svrstava u zemlju sa visokom stopom obolelih.
U proseku svaka deseta osoba u svetu boluje od dijabetesa, a u Srbiji čak svaka osma. Čak 90 % obolelih ima tip 2 dijabetes, a procenjuje se da više od trećine njih nije ni svesno svoje bolesti, koliko je bitno držati je pod kontrolom i na taj način prevenirati sve komplikacije koje ona i nosi.
Uzroci koji dovode do dijabetesa
Uslovi za nastanak dijabetesa su različiti: nasledni faktor, loša ishrana, stres, savremeni način života bez fizičke aktivnosti. Takođe, starosna granica se pomerila, pa dijabetes tip 2 sve više pogađa i mlađu populaciju, zbog prisutne gojaznosti koja je sve učestalija kod dece. Razlog više da se upali crveni alarm.
Lečenje dijabetesa
U lečenju dijabetesa, do velike revolucije je došlo otkrićem insulina pre tačno 100 godina. Insulin je u pravom smislu bilo otkriće koje život znači za milione ljudi i smatra se jednim od najznačajnijih trenutaka u istoriji medicine. I tada je dijabetes od smrtonosne – postao bolest sa kojom se živi.
Kod tipa 1 dijabetesa insulin je neizostavan u terapijii, bez njega osobe sa ovim tipom dijabetesa ne bi mogle da žive, ali ima i veoma značajnu ulogu u terapiji tipa 2 dijabetesa, jer vremenom i ova grupa osoba prelazi na insulinsku terapiju. U trenutku pojave prvih simptoma šećerne bolesti tip 2, već 50% pankreas slabije luči insulin, neophodan za održavanje nivoa šećera u krvi. Vremenom koristeći oralnu terapiju za dijabetes, pankreas se potpuno iscrpi. Tada se i ovom tipu šećerne bolesti uvodi insulinska terapija, kako bi pacijenti nastavili da svoju šećernu bolest drže pod kontrolom.
Prednosti savremene insulinske terapije
Insulinska terapija je najefikasnija na duže staze i najviše odgovara fiziološkim potrebama. Humani insulini su prva terapijska opcija kojom se započinje insulinska terapija kod nas. Terapija humanim insulinima je efikasna terapija, ali treba naglasiti da je to terapija kojoj se pacijent prilagođava i podređuje svoje navike i svakodnevni život. Danas postoje i savremeni insulini koji su, s druge strane, terapija koja se prilagođava pacijentu i omogućava mu kvalitetniji svakodnevni život. Sa savremenom insulinskom terapijom smanjuje se broj neželjenih reakcija poput hipoglikemija (niske vrednosti šećera u krvi ispod 3.9 mmol/L) koje često prate terapiju humanim insulinima, varijabilnost nivoa šećera u krvi (od niskih ka visokim vrednostima šećera u krvi) i dobijanje u telesnoj težini.
Posebno predvidivo, ali i efikasno i bezbedno delovanje, pokazuju insulinski analozi novije generacije koji se u krvotoku vezuju za albumine i postepeno oslobađaju. Ovi insulini, dugog i kratkog dejstva, pokazuju profil najsličniji prirodnom insulinu, omogućavaju značajnu fleksibilnost pri primeni i još ređe dovode do epizoda niskog nivoa šećera u krvi, dobijanja u telesnoj težini i, što je najvažnije, za jako kratko vreme postignu zadate individualne ciljne vrednosti šećera u krvi. Dobra vest je da te insuline imamo dostupne na tržištu u Srbiji.
Individualni i sveobuhvatni pristup šećernoj bolesti
I na kraju, dijabetes tipa 2 je bolest koju vrlo lako možemo držati pod kontrolom, redovnim pregledima kod lekara, pridržavanjem dijetetskih uputstava, umerenom fizičkom aktivnošću i sprovođenjem adekvatne medikamentozne terapije. U dogovoru sa lekarom za svaku osobu u zavisnosti od tipa šećerne bolesti, starosne dobi, prisutnih komplikacija, drugih udruženih bolesti, fizičke aktivnosti i posla kojim se bavi, odrede se ciljne vrednosti šećera u krvi i teži se ka njima. Zahvaljujući savremenim insulinima, svakodnevnim prilagođavanjem doza u zavisnosti od izmerenog nivoa šećera u krvi vrlo jednostavno i lako se dolazi do zadatih ciljnih vrednosti i na taj način se drži šećerna bolest pod kontrolom.
Savetuje vas ass dr Milica Marjanović Petković
Trenutno radi kao klinička asistentkinja na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i kao specijalista interne medicine završila je supspecijalizaciju iz endokrinologije. Zaposlena je u Kliničko bolničkom centru Zvezdara u Beogradu i u okviru Kliničkog odeljenja za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma šef je odeska za Dijabetes. Na ovom odseku se obavljaju dijagnostika i lečenje svih oblika dijabetesa (tip 1, tip 2, LADA, gestacijski, sekundarni) uključujući i sve akutne i hronične komplikacije. Uključena je u edukativne seminare i druge stručne skupove kao i u naučno istraživački rad.