Kako da hranom popravite zimsko raspoloženje?
Zima je doba godine kojega se ne boji ko je zdrav, kao što kaže pesma čika Jove Zmaja. Ali, definicija „zdravlja“ se tokom poslednjih stotinak godina dosta promenila, pre svega jer je pored fizičkog stanja počelo da se računa i psihičko, tako da su poremećaji u ponašanju i raspoloženju postali priznati kao bolesti.
Foto: Gulliver/Getty Images
Najčešći problem toga tipa koji nas progoni u savremenom životu je, bez sumnje, depresija. Naravno, postoje mnogi oblici depresije, neki su ozbiljniji od drugih, ali mnogima će najpoznatija biti ona sezonska, tačnije, zimska.
Da li ishrana može da nam pomogne da se osetimo psihički bolje? Postoje brojni dokazi da hrana koju unosimo utiče na hemijske procese u telu i samim tim na moždane strukture, što može da dovede do promena u ponašanju. Zato uzmite u obzir ove savete za ishranu, u slučaju da vas tokom hladnih meseci hvata loše raspoloženje.
Umereno s ugljenim hidratima. Veza između ugljenih hidrata i raspoloženja je jasna svakome ko ne može bez slatkiša, ali je ipak mnogo kompleksnija od jednostavnog zadovoljstva koje donosi komad omiljene čokolade. Istraživanje na Državnom univerzitetu Arizone je pokazalo da je unos ugljenih hidrata važan za dobro raspoloženje, jer njihovo eliminisanje iz ishrane vodi do zamora i smanjene želje za aktivnošću. Ključ je u jedinjenju po imenu triptofan, aminokiselini koja je odgovorna za stvaranje serotonina, koji je regulator raspoloženja. Hrana koja sadrži triptofan mora da bude bogata proteinima – riba je najbolji primer – ali da bi se triptofan bolje apsorbovao, potrebno je da uz njega unosite i ugljene hidrate. Najbolje je da ti ugljeni hidrati dođu iz voća, mahunarki i žitarica, jer tako istovremeno unosite i vlakna i druge važnje hranljive sastojke.
Članak se nastavlja posle reklama
Pročitajte i… Šaka orašastih plodova dnevno za zdravlje i dugovečnost
Foto: Gulliver/Getty Images
Što više Omega 3 masnih kiselina. One pomažu komunikaciju između neurona i brojna istraživanja ukazuju na to da klinički depresivni ljudi imaju poremećenu apsorpciju omega 3 kiselina. U svakom slučaju, ne može da škodi da ih redovno unosite, pre svega tako što jedete više ribe – preporuka je barem dva do tri puta nedeljno.
Članak se nastavlja posle reklama
Ne preskačite doručak. Baka i majka su u pravu – redovan doručak postavlja osnovu za dobro raspoloženje tokom dana, dajući vam više energije i poboljšavajući pamćenje. Samim tim je očekivano da ćete bez doručka da budete razdražljiviji i osećate se umornije. Naravno, preporuka je da vam doručak bude raznovrstan i uravnotežen – sačinjen od nemasnih proteina, „dobrih“ masti kao što su maslinovo ulje ili one iz koštunjavog voća, kao i ugljenih hidrata iz integralnih žitarica, voća i povrća.
Pročitajte i… Zaboravite na čia semenke i kinou. Stigla je nova super zdrava hrana i za nju još niste čuli!
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: Gulliver/Getty Images
Vežbajte redovno. Rezultati istraživanja Centra za proučavanje zdravlja iz Sijetla su pokazali da su depresiji podložniji ljudi koji pate od gojaznosti i manje su fizički aktivni. Čak i ako niste gojazni, sama smanjena aktivnost, koja često dolazi sa hladnijim danima, može lako dovesti do depresije. Tako se još lakše upada u začarani krug, jer depresivnim ljudima pre svega nedostaje motivacija da se fizički pokrenu. Zato je redovno vežbanje jedna od osnovnih preporuka svakome ko oseti da ga guši zimsko sivilo – i u tome ne morate da preterujete, dovoljne su lagane vežbe ili šetnje, ali svaki dan, ako je moguće u isto vreme.
Detaljnije na www.pronadjimeru.com.