Homocistein razara vaše srce

Srčani i moždani udar visoko su rangirani kao faktor smrtnosti u celom svetu. A jedinjenje homocistein, govore najnovije studije, vodeći je uzrok za nastajanje pomenutih bolesti.

foto: freedigitalphotos.net, marin

O jedinjenju po imenu homocistein priča se već godinama, (čak je 1976. objavljena studija o korelaciji između povišenog homocisteina i pojave koronarne bolesti), ali je interesantno to što je tek nedavno homocistein zaista i optužen za vodeći uzrok nastajanja srčanih i moždanih udara.

Dok su se dugo vremena vodile stručne polemike u vezi sa holesterolom i dok su rađene bezbrojne kliničke studije o razornom uticaju LDL loš holesterol, povišen homocistein je uzimao svoje mnogobrojne žrtve.

Zašto je homocistein opasan?

Jednostavno rečeno, nakupljanje homocisteina pravi oštećenje krvnih sudova (pukotinu), a vremenom dolazi do pojave zapaljenskog procesa. Zapaljenje dalje dovodi do napada slobodnih radikala i oksidacije lošeg, odnosno LDL holesterola. Ovaj holesterol se lepi na oštećenom mestu, dovodeći do suženja krvnog suda – a za posledicu ima infarkt miokarda ili moždani udar. Treba istaći i to da je povišen krvni pritisak dodatni faktor rizika.

Na univerzitetu Bergen u Holandiji urađena je studija na 4.766 osoba starosnog doba od 65 do 67 godina i nakon početnog testiranja, naredne četiri godine je praćena stopa obolevanja i smrtnosti. Otkriveno je to da samo pet odsto povećana vrednost homocisteina podiže stopu oboljevanja i smrtnosti za 50 odsto od srčanog i/ili moždanog udara.

Koja je dobra vrednost homocisteina?

Većina laboratorija daje referentne vrednosti sa gornjom granicom od 10 do 12 micro mola/litar, čak i 16 ili i 20 za osobe starije od 60 godina, ali britanski naučnik Patrik Holford striktno kaže – svaka vrednost preko šest, eventualno sedam micromola/litar je patološka.

foto:freedigiralphotos.net, by jackthumm

Članak se nastavlja posle reklama

Kardiovaskularna oboljenja u porodici su značajan podatak za lekare jer upućuje na osobe koje imaju/nemaju predispozicije za homocisteinemiju. Na drugoj strani su pacijenti kod kojih je primećena depresija, nesanica, osećaj stalnog umora, ali i vegetarijanci, oni koji jedu svakog dana crveno meso, svi koji piju više od tri jedinice alkoholnog pića, pušači, oni koji su često prehlađeni, oni koji piju više od tri šolje kafe dnevno, kod kojih je smanjena koncentracija ili memorija, i pacijenti koji se žale na bol u zglobovima ili bol u mišićima.

Prema našim istraživanjima, ne mora biti nijedan od gorenavedenih primera. Jednostavno, nedostatak folne kiseline i nedostatak vitamina iz B grupe jeste osnovni uzrok za povećanje faktora rizika (za srčani ili moždani udar).

Kako rešiti problem?

Kad imamo laboratorijski test, koji je u okviru patoloških vrednosti, određujemo suplementaciju pojedinih vitamina za srce i krvne sudove, pre svega vitamina B grupe i folne kiseline. U zavisnosti od toga kakvi su parametri, određuje se doza suplementa. Već za 15 do 20 dana dolazi do smanjivanja vrednosti homoisteina, a time i faktora rizika za moždani i srčani udar.

Naša studija u trajanju od šest godina je pokazala da je snižavanje vrednosti homocisteina signifikantno, odnosno ubedljivo dovelo do sprečavanja pojave kardiovaskularnih simptoma.

Pratili smo rezultate jedne grupe od 4.270 naših pacijenata sa primarno povišenim vrednostima homocisteina (vrednost preko 7,0 micromola/l), uz propisanu suplementaciju, svi su pacijenti ostvarili vrednost oko 4-5 micromola/l za kratko vreme (imali smo i prethodne vrednosti od 20, 40, 70 i daleko više).

Svih 4.270 pacijenata ima minimalnu vrednost homocisteina, povećanje energije, a jedino što svi zajedno nemaju je faktor rizika za nastanak infarkta ili moždanog udara.

Autor: spec. dr Ana Gifing