Nastasja Nedimović: Šta znači biti cancer influencer i koliko je hrabrosti potrebno da se podeli sopstveno iskustvo

Nastasja Nedimović, nekadašnja vaterpolo reprezentativka Srbije, u drugoj trudnoći, u 27. godini, saznala je da ima rak koštane srži.

Prognoze u tom trenutku nisu bile dobre, ali sada, pet godina kasnije, na svom Instagram profilu @cancer.influencer ona inspiriše i motiviše druge koji se suočavaju s teškim trenucima u životu. Kako je izgledao put koji je Nastasja prešla u poslednjih pet godina?

Intervju: Jasmina Ubiparip

Nastasju sam slučajno „srela” – na Instagramu. Pažnju mi je privukao naziv profila, ali bilo je dovoljno već da letimično pogledam sadržaj i da osetim pozitivnu energiju, te da poželim da pratim njene savete za zdraviji život – do kojih je došla na osnovu ličnog iskustva.

• Kako je nastao profil @cancer.influencer? Kakve poruke njime prenosite?

Moja Instagram stranica @cancer.influencer nastala je sasvim slučajno, kada sam, ležeći nepokretna u bolnici, bez kose na glavi i gledajući svoju sliku na telefonu, shvatila da mi se oči smeju. U sebi sam videla samo to. Ne glavu bez kose, ne sivi ten, ne lice naduto od lekova. Videla sam svoj sjaj iznutra i poželela sam da ga, na svom privatnom profilu, podelim s drugima. Da drugi vide s čime se borim, a da sam ja i dalje ja. I da oni koji prolaze kroz slično nisu sami, da zajedno možemo da izađemo iz tog crnila. Kako sam naišla na podršku pratilaca, shvatila sam da je to moj put, koji nisam izabrala ja – već je on izabrao mene.

Tako je nastala Instagram stranica @cancer.influencer, koja mi je omogućila da ogolim svoju dušu i telo pred ljudima različitih uzrasta, polova, nacija, raznih zdravstvenih i psihičkih stanja, kao i pred potpuno zdravim osobama. Preko nje prenosim svoje emocije i dešavanja kroz koja sam prošla u poslednjih pet godina, boreći se s kancerom. Motivišem, inspirišem, podižem, hrabrim i jačam ljude na sve načine i na svim nivoima. Pišem o različitim emocijama, zdravom životnom stilu, koji podrazumeva fizičku aktivnost, boravak u prirodi, brigu o telu na prirodan način, zdravu i izbalansiranu ishranu, kao i mnoge druge stvari koje pozitivno utiču na pojedinca.

• Za one koji nisu upoznati s vašom životnom pričom, hajde da krenemo od početka. Kako ste saznali za bolest i kada?

Dijagnozu sam saznala dan nakon svog drugog porođaja, koji se odigrao dva meseca pre termina. Iako nepokretna, rodila sam, carskim rezom, zdravog sina Vuka, dok me je kod kuće čekala ćerka Nia, koja je tada imala nepune dve godine, kao i suprug Nemanja, moja ogromna podrška.

Brat Viktor i suprug saopštili su mi vest o mojoj dijagnozi dok sam posle porođaja ležala u sobi za intenzivnu negu. Šok je usledio i suze su potekle niz obraze, ali vrlo brzo, uz Nemanjina staložena objašnjenja u vezi s dijagnozom i iskustvima drugih ljudi, shvatila sam da to nije kraj. Da je rak zarez, a ne tačka! I da imam izbora, da je na meni da ga napravim, da odlučno i hrabro krenem pravim putem, bez osvrtanja. Jednostavno, želela sam da živim.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Nastasja Nedimovic (@cancer.influencer)

• Simptome ste primetili još pre porođaja, tokom trudnoće?

Mesecima, u trudnoći, koja je bila uredna osim anemije, posećivala sam hematologa, koji je zaključio da se radi o hemolitičkoj stečenoj anemiji. Niko nije pomišljao da imam rak, iako je vreme prolazilo i meni je bilo sve gore. Simptomi koji su se javljali bili su išijas u obe noge, prevelik umor, slabost, malokrvnost, kao i spazmi po leđima, koji su bili strašno bolni, dok me jednog dana nisu konačno oborili u krevet. Više nisam mogla da ustanem.

Nakon promene hematologa i potrage za drugim mišljenjem, hitno su me prevezli na odeljenje hematologije u Klinički centar Vojvodine, gde mi je urađena punkcija koštane srži. Čim su shvatili šta je u pitanju, već sutradan sam prebačena u porodilište Betanija, gde je usledio carski rez sa veoma lošim prognozama, kako za mene, tako i za bebu.

Nakon porođaja, beba i ja smo odmah razdvojeni. Vuka su prevezli u Dečiju bolnicu, gde je smešten u inkubator, a mene su zadržali u porodilištu.

• Kada ste prvi put, nakon porođaja, videli sina?

Vuka sam prvi put uživo upoznala tri meseca nakon porođaja. Pre toga, mogla sam da ga gledam samo preko kamere mobilnog telefona.

• Kako je tekao vaš oporavak?

Nakon porođaja, trebalo je da prođe 15-ak dana kako bi mi se organizam bar malo oporavio, da bih mogla da dobijem neophodnu terapiju. Primila sam pet ciklusa hemioterapije, dok sam u međuvremenu morala da se borim i na drugom frontu, a to je prohodavanje. Morala sam ponovo da učim da sedim, stojim i šetam. Uz mnogo truda i vežbi, uz pomoć fizioterapeuta, u tome sam uspevala. Koristila sam mider koji je fiksirao trup zbog poroznih kostiju koje su posledica bolesti, kako se ne bi slomile, i hodalicu za prohodavanje. To se sve dešavalo u mojoj 27. godini života.

Nakon toga, usledila je transplantacija koštane srži, koja je urađena u izolacionom bloku, gde sam boravila sama više od mesec dana. Uspešno je izvršena, a ja sam ponovo mogla kući svojoj porodici u zagrljaj, i na težak oporavak.

• Šta je, po vašem mišljenju, kada je proces lečenja u pitanju, ono što najviše nedostaje pacijentima obolelim od kancera u našem zdravstvenom sistemu?

Pre svega, veća podrška, pažnja, dostupnost i samo vreme lekara koji leči pacijenta, kao i pristup drugim specijalistima, kao što su psiholog, fizijatar, ortoped, endokrinolog, nutricionista, neurolog i mnogi drugi koji su neophodni za celokupno izlečenje pacijenta.

Kada sada, pet godina kasnije, pogledate na period svog oporavka, šta smatrate da su – osim, naravno, samih procedura lečenja poput hemioterapije i transplantacije koštane srži – bili najvažniji faktori koji su doprineli izlečenju?

Potreban je kompletan koncept zdravog životnog stila kako bismo stigli do svog cilja – potpunog oporavka. Važna je ishrana, ali ona koja zaista hrani naše ćelije, a ne ona koja samo puni stomake. Fizička aktivnost, koja je neophodna za zdrav um i podizanje i održavanje našeg imuniteta. A svakako i da podrška najbližih umnogome utiče na nas, samim tim nam pomaže i u jačanju psihe i posmatranju sveta optimističnim očima.

• Kako sada izgleda jedan vaš dan? Kojih rutina se pridržavate, jer smatrate da su ključne za zdravlje?

Osnovna rutina je dobar i kvalitetan san, koliko smo u mogućnosti. Jutro započnem osmehom, zatim ispijanjem čaja i ostalih prirodnih pripravaka koje koristim za imunitet. Izlaganje svežem vazduhu i suncu, kao i vežbe disanja – takođe su važni. Odvodim decu u školu i vrtić, odradim trening u teretani sa suprugom, a kada nam vreme dozvoli, vozimo bicikl na duže staze. Nakon kvalitetnog doručka sledi posao, pa priprema zdravog ručka za moju porodicu. Decu odvodim na vannastavne aktivnosti i dan završavamo laganom večerom uz razgovor, čitanje knjige i, uz zahvalnost na takvom danu, s osmehom na licu tonemo u san. Naravno, u toku dana sam i podrška svim ljudima koji me prate preko moje stranice @cancer.influencer.

• Objavili ste knjigu Imunomania . Šta će čitaoci pronaći u njoj?

U pitanju je knjiga u štampanoj i elektronskoj formi pod nazivom Imunomania – više od kuvara , koja na 170 stranica sadrži preko 140 recepata za 30 dana zdravih i izbalansiranih obroka. Tu su recepti su za doručak, ručak, večeru, zdrave slatkiše, smutije, supe i čorbe, zdrave slane grickalice, hleb i peciva, slane i slatke namaze i umake. Pored toga, knjiga sadrži i savete za zdraviju ishranu i recepte za prirodne čajeve i pripravke za podizanje i očuvanje imuniteta.

Svi recepti su bez belog brašna, kvasca, mesa, šećera, veštačkih zaslađivača, boja i aditiva. Postoje recepti bez glutena, vegan i vegeterijanski. To je kuhinja koja podseća na mediteransku, koja se smatra najzdravijom na svetu. Ishrana se bazira na voću, povrću, orašastim plodovima, semenkama, jajima, ribi, začinima i lekovitom bilju, žitaricama celog zrna, uz pokoji dodatak iz mlečnog asortimana kako bismo zaokružili izbalansiranu ishranu.
Ova knjiga namenjena je svima koji žele da porade na očuvanju svog imunološkog sistema, kako zdravim, tako i ljudima koji žele da se na lakši način oporave od raznih stanja koja ih muče, te da podignu i svoje raspoloženje i energiju. Ovom ishranom vodi se cela moja porodica, pa je tako korisna i za decu, i za odrasle, i za seniore.
Smatram da je ključ zdrave ishrane – balans.

• Da li biste mogli da izdvojite tri najvažnija saveta koja biste dali onima koji se upravo suočavaju sa dijagnozom kancera?

Као što napomenuh: Rak je zarez, a ne tačka. Dijagnoza nije naša prognoza. Nikada ne odustaj!