Kako lakše podneti vesti koje izazivaju stres i strah

Loše i stresne vesti je nemoguće izbeći, uvek će vas negde neka sačekati. Kada su vesti posebno uznemiravajuće one izazivaju paniku i strah.  Međutim, ne mora sve da prođe uz buru i oluju, može i na malo mirniji način.

U periodima kao što je ovaj u kome se trenutno nalazimo, količina uznemiravajućeg sadržaja je povećana, pa se postavlja pitanje kako izbeći stres koji prouzrokuju vesti koje nas plaše, a u isto vreme biti u centru informacija.

Čitanje, slušanje, gledanje uznemiravajućih vesti kod ljudi izaziva čitav niz negativnih osećaja: uznemirenost, zabrinutost i teskobu, paniku, ljutnju, strah. Može dovesti i do stresa, a to je stanje koje zavisi od naše subjektivne procene, što znači da nisu svim ljudima isti okidači stresa. Drugačije rečeno koliko ćemo biti uznemireni slušanjem nekih vesti zavisi od toga koliko nam je sadržaj koji čitamo blizak i da li ga doživljavamo kao ugrožavajući.  Zavisi i od nekih naših osobima, prošlih iskustava, konteksta u kom se vesti saznaju. Primera radi, čitanje vesti o koronavirusu nije izazvalo isti osećaj uznemirenosti kada se to dešavalo u Kini i Evropi, kao osećaj koji imamo sada kada se dešava i kod nas.

Zbog toga je potrebno napraviti mali odmak od vesti koje čitamo, stvoriti zdravu perspektivu i svoje mišljenje.

Da li je moguće kontrolisati izloženost lošim vestima

Šta treba uraditi kada slušanje uznemiravajućih vesti izaziva snažne reakcije kod vas? Loše stvari neće prestati da se dešavaju i u današnjem vremenu je teško da se u potpunosti isključite iz toga i kontrolišete, ali pokušajte. Jer, osoba koja je uznemirena vestima će baš zbog straha još više takvih vesti čitati, informacije koje dobija daće joj osećaj kontrole i potencijalne samozaštite. Zbog takvih situacija je potrebno da se podigne svest i nivo medijske pismenosti i da naučimo kako da čitamo i shvatamo vesti.

Ne zadržavajte suze: One su dobre za vaše fizičko i psihičko zdravlje

To jednostavno znači da moramo da znamo kom izvoru možemo da verujemo, gde ćemo pročitati tačnu informaciju i kako da prepoznamo senzacionalistički napisane ili napravljene priloge. Veliki problem je i stalna online prisutnost koja nam otežava stvaranje zdrave perspektive, odmaka i kritičnosti naspram onoga što čitamo i slušamo. Moguće je i u specifičnim situacijama biti izložen lošim vestima a ne podleći dezinformacijama i dodatnom strahu.

Postupci za izbegavanje osećaja panike:

– Pronađite pouzdan izvor informacija.
– Nemojte biti opsednuti vestima tokom celog dana.
– Prekidajte situacije koje izazivaju uznemirenost, a ne donose nove informacije.
– Budite svesni da je ovo situacija u kojoj se lako šire dezinformacije.
– Radite ono što vas i inače opušta i pomaže kada ste uznemireni, za svakog je to različito: šetnja bez mobilnog, slušanje muzike, razgovor s prijateljima o nebitnim stvarima, kupka, gledanje omiljene serije, igra sa decom…

Na kraju, potrebno je da se i oni koji prenose informacije suzdrže od senzacionalizma, da ne šire paniku i ne puštaju dezinformacije.

Foto: Guliver/Getty