Vodič do zdravlja: Ishrana za zdravo srce

Sve što hranom unosimo u organizam značajno utiče na zdravlje srčanog mišića: može da deluje blagotvorno na krvne sudove i olakša rad srca, ili da poremeti njegovu funkciju i krvni pritisak. Bolesti srca se najčešće javljaju postepeno, tokom dužeg vremenskog perioda, a neminovno su povezane sa načinom života i ishranom.

Što su krvni sudovi prohodniji i što su fleksibilnije ćelijske membrane, srce lakše radi. Da bi srce i krvotok što duže ostali zdravi, bečki stručnjak, profesor Hademar Bankhofer, preporučuje sledeća pravila ishrane: ne jesti obilno, izbegavati masno i slatko, ne prejedati se i unositi svakog dana litar i po vode, da bi krv mogla glatko da protiče kroz krvne sudove.

Treba jesti pomorandže, šljive, paradajz, krastavac, masline, ananas i grožđe. Od začina Bankhofer preporučuje mirođiju i kari, a savetuje i konzumiranje crnog čaja. U svim ovim prirodnim proizvodima nalazi se salicilna kiselina koja razređuje krv i sprečava da dođe do njenog zgrušavanja.

Vitamini

Vitamin E jača srce. Ima ga dosta u svim integralnim žitaricama, jezgrastim plodovima, mleku i mlečnim proizvodima, maslinovom ulju.

Drugi važan vitamin jeste folna kiselina, kojom su bogati brokoli, lukovice mirođije, žumance i cvekla.

Minerali

Kalijum je odlično sredstvo za snižavanje krvnog pritiska. Najviše ga ima u jabukama, ali i u zelenoj salati, spanaću, kupusu. Za srce je važan i „antistres mineral“ – magnezijum kojim obiluju integralni pirinač, bademi, banane, semenke bundeve i orasi, ali i mikroelementi selen, jod i gvožđe.

Selenom su bogate pečurke, pirinač, beli luk, integralne žitarice i morska riba, joda ima u renu, a gvožđa u luku vlašcu, sočivu, pasulju, grašku, suvom voću – urmama, smokvama, šljivama i suvim jabukama.

Masti

Zasićene i transmasnoće mogu povećati nivo holesterola u krvi. Mononezasićene i polinezasićene (omega-3 i omega-6) masne kiseline pomažu u snižavanju nivoa holesterola.

Da bi se održalo zdravlje srca, neophodno je smanjiti unos zasićenih masnoća i zamenite ih nezasićenim. Evo nekoliko saveta kako da to učinite:

• odstranite kožu na piletini, masnoću sa mesa i izbegavajte konzervirane mesne proizvode,
• birajte mleko, jogurt i sir sa manjim procentom masnoće,
• kolače i keks jedite u što manjim količinama,
• jedite ribu bar dva puta nedeljno.

Kalorije

Ako unosite više kalorija (energije) nego što možete da sagorite kroz aktivnosti, počećete da se gojite. Pokušajte da održite optimalnu telesnu težinu unoseći hranu koja ima manje kalorija i mnogo nutrijenata, smanjite porcije i, naravno, budite aktivni.

So

Naučna istraživanja nedvosmisleno su povezala unos velike količine soli sa povišenim krvnim pritiskom koji dodatno opterećuje srce. Ukoliko patite od hipertenzije, morate ograničiti unos soli, a ukus hrane možete poboljšati dodavanjem svežeg bilja i začina. Umesto slanih grickalica, birajte neposoljene jezgraste plodove ili neslane kokice.

Vlakna

Topiva vlakna pomažu u održavanju zdravog nivoa masnoća u krvi jer smanjuju apsorpciju holesterola. Da biste imali zdravo srce, odaberite hranu sa topivim vlaknima, poput proizvoda od celog zrna žitarica, voća i povrća kao što su mahunarke.

Antioksidansi

Hrana koja obiluje antioksidansima smanjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Poznato je da antioksidansi pomažu u sprečavanju sakupljanja masnih naslaga u arterijama.

Uživajte u voću i povrću raznolikih boja, jezgrastim plodovima i napicima poput zelenog čaja i kakaoa. Možete se počastiti i sa nekoliko kockica tamne čokolade.

Izvor: Life Content