Zdravlje žene: Šta je kolposkopija i zbog čega se radi

Piše: dr Brigita Lepeš Bingold
spec. ginekologije i akušerstva

Kolposkopija je naziv za pregled vagine i grlića materice pomoću posebnog mikroskopa koji uvećava 10-20 puta. Ovim pregledom se bolje mogu videti eventualne promene u vagini i na grliću i planirati dalja ispitivanja, ako je potrebno. Ovom metodom dopunjujemo nalaze Papanicolau brisa grlića materice.

Kada se radi kolposkopija?

Kolposkopiju možemo raditi tokom svakog ginekološkog pregleda, ili kada postoji indikacija za to – ako se vide promene na grliću – tzv. “ranice”, ukoliko se javlja krvarenje nakon odnosa ili se dobije nalaz Papanicolau brisa koji zahteva dalja ispitivanja.

Druge indikacije obuhvataju kondilome na spoljašnjim genitalnim organima, vagini i na grliću, bele promene na grliću (leukoplakija), zapaljenje grlića (cervicitis), polipe na grliću, neobjašnjiva vaginalna krvarenja… Nakon terapije, kolposkopija može da se ponavlja, da bi se video efekat terapije.

Priprema za kolposkopiju

Pre kolposkopije savetuje se da se od prethodnog dana ne stavljaju vaginalete, ima seksualni odnos, ispira vagina dezinfekcionim sredstima i koriste tamponi.

Kako se radi kolposkopija?

Sama kolposkopija je potpuno bezbolna, traje u zavisnosti od nalaza između pet i deset minuta. Započinje kao redovan ginekološki pregled – nakon postavljanja spekuluma, na grlić se nanese sirćetna kiselina, a nakon toga tzv. Lugolov rastvor, koji je napravljen od vodom rastvorenog joda.

Ovi rastvori se stavljaju da bi pomogli u vizuelizaciji tkiva i izdvojili promene koje zahtevaju dalja ispitivanja, što je izuzetno važno da bi se pravilno odredila prava terapija. Ako se postavi sumnja na vrstu promene, sa tog mesta se može uzeti uzorak (ciljana biopsija), kojom se dobija tačna dijagnoza promene i koja nije bolna, ali nam daje vrlo važne informacije.

Tokom stavljanja sirćetne kiseline i Lugolovog rastvora nekad se može osetiti blago peckanje.

Šta je „ciljana biopsija“?

Ciljana biopsija je uzimanje isečka tkiva koje se šalje na patohistološke preglede, na kojima će ih pregledati visoko specijalizovani stručnjak – patolog, koji će, nakon posebne pripreme tkiva odrediti tačnu dijagnozu.

Bezbolna je, traje kratko, a nakon nje se može javiti kratkotrajno, oskudno krvarenje i lako neprijatan osećaj u vagini. Tamniji iscedak može trajati nekoliko dana i nije opasan. Ako se javi obilno, sveže krvarenje, temperature i jaki bolovi potrebno je javiti se lekaru.