Postpraznična depresija postoji, a evo i koji su njeni simptomi

Postpraznična depresija je fenomen koji je i te kako prisutan u našim životima, a evo o čemu se radi i kako s njom izaći na kraj. 

Svi pričaju o prazničnoj depresiji, „novogodišnjem bluzu“ i depresiji tokom praznika. Ali razdražljivost, ravnodušnost, promene u raspoloženju… Sve ovo nas može zadesiti i nakon što se sva ta euforija konačno stiša.

Postpraznična depresija

Postpraznični sindrom, stres ili depresija, pojava je koja deli iste karakteristike kao anksioznost ili poremećaj raspoloženja: nesanica, manjak energije, razdražljivost, poteškoće u koncentraciji i teskoba. Ali za razliku od kliničke, postpraznična depresija traje kraće. Iako se više pažnje posvećuje depresiji uoči i tokom praznika, nezadovoljstvo nakon praznika je i te kako prisutno kod mnogo ljudi.

Pročitajte i… Veza između tela i uma- kako depresija utiče na mozak?

Iako je u pitanju relativno novi pojam, eskperti smatraju da ovu vrstu depresije uzrokuje povlačenje hormona stresa, nakon nekog velikog događaja (važan rok predaje nekog zadatka, važan događaj ili pak praznici). A ovo povlačenje hormona stresa ima ogroman uticaj na naše biološko i psihološko dobrostanje.

A kako se ovo stanje manifestuje?

Stres oko praznika, organizacija, jurnjava, kupovina poklona, očekivanja od samih praznika, okupljanje s porodicom i prijateljima, završavanje poslovnih zadataka pred praznike… sve ovo može biti i te kako emotivno iscrpljujuće. I baš zato možemo osetiti postprazničnu depresiju, kada se sve stiša i vrati na staro.

Uz sav taj stres, unos šećera (praznične poslastice, kolači, torte i slatkiši) igraju ogromnu ulogu u pojačanju osećaja teskobe. Kao i prekomerni unos alkohola.

Koliko dugo traje postpraznična depresija?

Period je individualan za svakoga, ali ukoliko se simptomi poput razdražljivosti, tuge i isrpljenosti prolongiraju na nekoliko meseci, vreme je da posetite stručnjaka.

Kako prebroditi postprazničnu depresiju?

1. Vodite računa o sebi- spavajte dovoljno, zdravo se hranite, vežbajte i smanjite unos šećera i alkohola.
2. Ne izbegavajte druženja– socijalne interakcije ključne su za naše dobrostanje. Izdvojte vreme za prijatelje i za hobije u kojima uživate.
3. Budite strpljivi i blagi prema sebi- ova osećanja neće zauvek trajati. Samo je potrebno vreme. Brinite o sebi, izdvojte vreme za sebe (čitajte knjige, bavite se omiljenim hobijima, slikajte, pišite dnevnik…).