O, to je taj trenutak kad ste sasvim spontano shvatili da mobilni morate malo da odmaknete ili primaknete sa vremena na vreme da bi tekst na njemu postao jasan. Ili, kada ste prvi put otkrili da tastatura i font mogu da se povećavaju nekoliko puta. Prišunjala vam se presbiopija! Ne pribinite, to je samo medicinsko ime za sasvim uobičajeno stanje: smanjenje oštrine i jasnoće vida koje nam se javlja kako starimo.
Šta je presbiopija i kako je prepoznati?
Presbiopija je prirodna pojava koja dolazi s godinama, obično između 40 i 45. Sočivo oka postaje manje fleksibilno, što znači da se više ne može lako menjati svoj oblik da zamuti fokus na blizinu. Kod većine ovo je postepen proces: sočivo postaje sve tvrđe, a cilijarni mišići sve slabiji, pa je očima teže da se brzo prilagode na sitne detalje. Zamućenje je sve ozbiljnije, ali mu u početku ne pridajemo pažnju jer vidimo dobro i na daljinu i na blizinu.
Presbiopija, poznata i kao senilna dalekovidost, je neizbežan deo starenja i ne znači da nam oči rade lošije. Naprotiv, svi zdravi ljudi posle četrdesetih počinju da je osećaju pre ili kasnije. Stanje se razvija tokom godina i doživljava vrhunac oko 65. godine. Tada je, zapravo, teško videti na blizinu bez ikakve korekcije, ali daljina i dalje ostaje jasna.
Kako znamo da je vreme za prve naočari?
Najprirodniji indikator je upravo zamućenje teksta. Ne raspoznajete sitna slova na receptima, deklaracije postaju teško čitljive, počinjete da čitate pod jakim svetlom jer vam je sve mutno i rasplinuto u polumraku…Ako primetite da čitanje postaje posao koji zahteva trud, a ne uživanje, vreme je za posetu oftalmologu. On će uraditi kompletan pregled: odrediti dioptriju, izmeriti očni pritisak, pregledati prednji deo oka i očnog dna. To su neophodni koraci kako bi se isklonile moguće druge očne bolesti.
Lekari preporučuju da posle četrdesete počnemo sa redovnim pregledima očiju na svake dve godine. Čak i ako lako čitate, signal da je vreme za pregled može biti ako posle kraćeg vremena gubite fokus, osećate pritisak ili glavobolju. Često se ispostavi da je odlična odluka početi nositi naočare ranije, pre nego što problem postane neprijatan.
Kako izabrati prve naočari?
Dizajn i boja: Uložite u dizajn sa efektom liftinga. Nema tu neke posebne mudrosti, važno je da oblik bude usmeren ka gore. Naočari mačje oko su najbolje i najočiglednije rešenje, one kompenzuju sve promene koje je pretrpeo naš oval lica. Ako imate i intenzivne podočnjake, kladimo se na okvir dovoljno veliki da ih prekrije. Kada je boja u pitanju, neka to bude neka od onih koja otvara lice. Dobro je izbegavati crne okvire, koji će samo istaći nepravilnosti. Neutralni ramovi su obično bolji za prve naočari, jer se na njih lakše naviknete. Kasnije, iskusno ćete birati one ramove koji mogu da zamene makeup i konturišu lice. Za tople tonove kože savršeni su ramovi u zlatnoj, bronzi i crvenih i braon nijansi. Sa druge strane, ako imate hladan podton, onda se odlučite za srebrne, crne, sive ili plave.
Veličina: Širina rama bi trebalo da bude proporcionalna širini vašeg lica. Ako su naočari preuske, stezaće vas i biće vam neprijatno, a ako su preširoke, spadaće vam kada god napravite nagli pokret. Drškice naočara ne treba da vas stežu iza uha, ali moraju nalegati tačno tako da se naočari ne pomeraju kada nagnete glavu. Vodite računa da vas jastučići, ako ih vaše izabrane naočari imaju, ne stežu na nosu, te da luk savršeno naleže.
Dodatne funkcionalnosti: Ako često koristite digitalne uređaje, razmislite o staklima sa premazom protiv refleksije i plave svetlosti. Za aktivne žene, koje su često napolju, odličan izbor su naočari koje automatski potamne na suncu. Vi biste, takođe, trebalo da razmislite o sportskim ramovima koji su sigurniji i bolje naležu na lice.
Foto: Instagram/@alenakuznetc, @eleviniak, @lisoneseb
