Rak kože se može videti: Kada je pravo vreme za samopregled kože?!

Stručni savet akcije za rano otkrivanje raka kože „Pregled za sve“ upozorava da je veoma važno u periodu nakon letnjih odmora obaviti samopreglede i dermoskopske preglede kože, jer je rano otkrivanje neželjenih promena na koži prvi preduslov uspešnog lečenja.

Foto: Guliver/Thinkstock

„Stav Svetske zdravstvene organizacije je da je prekomerno izlaganje suncu, to jest UV radijacija, ozbiljno pitanje javnog zdravlja i da ima veoma bitnu ulogu u nastanku raka kože. Kraj perioda u kome smo najintezivnije izloženi sunčevom zračenju pravi je momenat da obavite samopregled kože i javite se dermatovenerologu koji će proceniti prirodu i značaj eventualnih promena, čak iako ste se ovog leta maksimalno odgovorno ponašali na suncu“, upozoravaju članovi Stručnog saveta akcije za rano otkrivanje raka kože „Pregled za sve“, koju su pre pet meseci, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, pokrenuli Eucerin Srbija i Fond B 92.

Akcija „Pregled za sve“ pokrenuta je, između ostalog, i zbog toga što se u Srbiji samo jedna petina melanoma, najopasnijeg raka kože, otkrije na vreme, za razliku od razvijenih evropskih zemalja gde se preko 80 odsto dijagnostikuje u ranom stadijumu kada je mogućnost preživljavanja 90 odsto. Broj obolelih od melanoma i drugih oblika raka kože je u stalnom porastu. U Srbiji, u proseku, godišnje oboli oko 650 osoba, a ukupno je na redovnim kontrolama u cilju praćenja bolesti i lečenju oko 1.000 osoba. Oko polovina obolelih mlađa je od 60 godina.

„Neželjene promene na koži su lako uočljive, a ako se otkriju na vreme leče se jednostavnom hiruškom interevencijom, to jest odstranjivanjem. Zato je veoma važno da, posebno u period nakon intenzivnog izlaganja sunčevom zračenju, pregledamo sebe i članove porodice. Samopregled kože možemo obaviti sami, uz pomoć ogledala, i druge osobe. Neophodno je pažljivo pregledati svaki deo tela, uključujući i leđa, resice na ušima, tabane, dlanove…“, kaže doc. dr Danica Tiodorović iz Kliničkog centra Niš, predstavnik Srbije u Međunarodnom udruženju za dermoskopiju, član Stručnog saveta akcije „Pregled za sve“ i dodaje: “Većina ljudi ima pege i mrlje na koži i one su potpuno normalan deo odrastanja i starenja. Neke od njih mogu da liče na mladeže, ali ako se vremenom uvećavaju i menjaju, mogu biti znak upozorenja da se radi o nečemu opasnijem. Nije svaka promena znak za uzbunu, ali je, ako postoji i najmanja sumnja, preporučljivo obratiti se dermatovenerologu koji će proceniti prirodu promene i, ukoliko je potrebno, preporučiti dalje praćenje“.

Stručni savet akcije razvio je liflet, koji se može naći u svim dermatološkim ordinacijama i u Eucerin partner apotekama, u kome su predstavljene detaljne informacije o faktorima rizika za pojavu karcinoma kože, samopregledu – kako se sprovodi i na koje promene treba obratiti pažnju, preventivnim merama zaštite, kao i pravilnom korišćenju preparati za zaštitu od sunca.

Flajer sadrži grafički prikaz kako prepoznati sumnjive pigmentne promena. U pitanju je algoritam pod nazivom ABCDE koji upućuje da je prilikom samopregleda kože važno obratiti pažnju na: asimetriju promene (Asymmetry), nepravilnost ivice (Border), prisustvo više boja (Color), prečnik veći od 6 mm (Diameter) i evoluciji u rastu ili izdizanje promene (Evolution). Tokom samopregleda obratite pažnju na promene i izraštaje na koži koji menjaju veličinu, boju i/ili oblik, izgledaju drugačije od ostalih asimetrične su, izgledaju hrapavo ili su pokrivene ljuspama,imaju više boja, svrbe, krvare ili vlaže, izgledaju perlasto ili kao ranica koja ne zarasta.

„Za samopregled cele kože potrebno je pet minuta, koje svako može da odvoji jednom mesečno, a kod dermatologa pregled u proseku, uz primenu dermoskopije, traje 15 minuta. Dermoskopija je dijagnostička metoda zahvaljujući kojoj je moguće preciznije uočavanje i procena promena koje inače nisu vidljive golim okom i omogućava rano otkrivanje melanoma i nemelanomskih karcinoma kože. Pregled nije invazivan, to jest ne boli, a traje duže samo u slučajevima kada je neophodno napraviti takozvanu mapu mladeža kod osoba sa većim brojem mladeža“, objašnjava doc.dr Dušan Škiljević sa Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije, takođe član Stručnog saveta akcije „Pregled za sve“.
“Najvećem riziku za nastanak melanoma izložene su osobe sa svetlom kožom, podložne opekotinama od sunca, sa više od 50 mladeža, koje su imale opekotine od sunca u detinjstvu, provode dosta vremena na suncu (zbog posla ili hobija), koje su izložene intezivnom suncu tokom kratkog vremenskog perioda (na primer tokom godišnjih odmora), koje koriste ili su koristile solarijum, čiji je bliži srodnik imao rak kože, kao i osobe koje su imale transplantaciju organa. Osobe pod rizikom ne bi trebalo da čekaju da mladež počne spontano da krvari i boli, već je neophodno da se obrate dermatologu čim primete da se povećao, promenio oblik ili boju. Samopreglede kože je preporučljivo obavljati jednom mesečno, a redovne kontrole kod dermatologa jednom godišnje”, dodaje doc. dr Škiljević.

Podršku projektu “Pregled za sve”, dali su dermatolozi iz vodećih dermatoloških institucija u Srbiji. Stručni savet projekta, pored doc. dr Danice Tiodorović Živković i doc.dr Dušana Škiljevića čine: prof. dr Lidija Kandolf Sekulović iz Klinike za kožne i polne bolesti, Medicinski fakultet VMA, koja je i sekretar intersekcijskog odbora za melanom Srpskog lekarskog društva i član izvršnog odbora Evropskog udruženja za dermatološku onkologiju (EADO), i ass dr Tatjana Roš, Klinika za kožne i venerične bolesti, Klinički centar Vojvodine.

Članovi Stručnog saveta akcije “Pregled za sve” upozorili su i da rizici negativnog sunčevog zračenja ne prestaju sa letnjim temperaturama jer čak i u toku oblačnih dana 50 odsto negativnih UV zraka prodire na površinu zemlje, pa je oprez potreban čak i u jesenjem i zimskom periodu.

U okviru akcije „Pregled za sve“ 56 državnih zdravstvenih ustanova u 40 gradova u Srbiji dobilo je 78 ručnih i pet digitalnih dermoskopa. Među njima su i najveći zdravstveni centri, poput Kliničkog centra Srbije, Vojvodine i Niša, VMA i Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti, ali i manje zdravstvene ustanove koje imaju dermatološke ordinacije. Tako je ostavarena nacionalna pokrivenost i dostupnost ove vrste pregleda svim građanima Srbije.