Suhomesnati proizvodi i crveno meso izazivaju rak?

Istraživačko odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) zvanično je objavilo izveštaj prema kom su mesne prerađevine bez ikakve sumnje kancerogene namirnice, a crveno meso “mogući krivac” za neke vrste raka.

Foto: Guliver/Thinkstock

Izveštaj ove uticajne grupe zasnovan je na radu 22 međunarodna stručnjaka koji su analizirali istraživanja obavljana prethodnih decenija o povezanosti crvenog mesa i prerađevina i karcinoma.

Panel je pregledao eksperimente sprovedene na životinjama, studije o ljudskoj ishrani i zdravlju i ćelijske mehanizme koji mogu dovesti do raka.

U crveno meso spada govedina, teletina, jagnjetina, ovčetina, meso koza i konja. U mesne prerađevine ubrajaju se namirnice od mesa kojima se produžava rok trajanja dimljenjem, usoljavanjem, sušenjem ili konzerviranjem. To su kobasice, viršle, salame, slanina, šunke, usoljeno sušeno meso, dimljeno meso, konzervirani mesni odresci i paštete. Dodaci koji se stavljaju u meso u procesu prerade povećavaju rizik od kancera, kao i visoka temperatura termalne obrade svežeg mesa (kao što je na roštilju).

Prema izveštaju, samo 50 grama mesnih prerađevina dnevno povećava šansu od raka debelog creva za 18 procenata.

Međutim, zaključak SZO već je naišao na oštro protivljenje lobista američke mesne industrije. “Smatramo da nema dovoljno dokaza da se crveno meso povezuje s bilo kakvim kancerom”, izjavila je Šajlin Maknil, izvršni direktor Nacionalnog udruženja stočara.

Potencijalna povezanost između unosa crvenog mesa i raka tema je brojnih studija i debata već decenijama. Međutim, zaključkom da prerađevine izazivaju rak, a crveno meso ga “verovatno uzrokuje” Svetska zdravstvena organizacija je otišla i korak dalje.

Eksperimenti kojima se testira da li određena vrsta namirnica izaziva kancer predstavljaju ogroman poduhvat. Oni zahtevaju kontrolu ishrane hiljada ispitanika tokom mnogo godina. Na primer, jedna grupa dobija zadatak da jede mnogo mesa, druga nešto manje, a treća nimalo.

Međutim, iz raznih razloga takvi eksperimenti se retko sprovode i naučnici obično biraju manje direktne metode, poznate kao epidemiološke ili opservacione studije, kako bi došli do relevantnih zaključaka. “Ja razumem da su ljudi skeptični zbog ovog izveštaja o mesu, jer eksperimentalni podaci nisu naročito jpouzdani”, kaže Paolo Bofeta, profesor Instituta za proučavanje kancera Tiš u okviru Medicinskog fakulteta Mont Sinaj, koji je učestvovao u sličnim panelima SZO.
“Međutim, u ovom slučaju epidemiološki dokazi su vrlo pouzdani.”

Drugi naučnici, međutim, kritikuju i epidemiološke studije, jer često posežu za “lažno pozitivnim” rezultatima, odnosno zaključcima da nešto izaziva rak čak i kada to nije slučaj. “Da li je sve što jedemo povezano s rakom?”, naziv je često citiranog rada objavljenog 2012. u listu “American Journal of Clinical Nutrition”.

Taj rad preispitivao je akademske studije koje su uključile klasične namirnice. Od 50 ispitanih, 40 je proučavano iz ugla njihovog uticaja na povećavanje šanse od obolevanja od raka.

Pojedinačno, većina studija pokazala je da je sam unos hrane povezan s kancerom. Međutim, kada se posmatraju samo neke od namirnica, dokazi za takve tvrdnje se smanjuju. “Mnoge studije prikazale su neverovatne efekte hrane, čak i onda kad su dokazi za takve tvrdnje bili slabi”, zaključili su autori.

Iako su epidemiološke studije bile ključne za dokazivanje opasnosti od cigareta, obim rizika koji ima konzumacija mesa daleko je manji i naučnicima je teško da izdvoje konkretan uzrok navodne opasnosti. “Verovatno ne treba preterivati u konzumaciji mesa”, rekao je Džonatan Šenfild, jedan od autora članka u “American Journal of Clinical Nutrition” i predavač na odseku za radiologiju i onkologiju na Harvardu. “Međutim, posledice jedenja mesa bi u najgorem slučaju bile minimalne.”

Štaviše, kritičari saopštenja SZO tvrde da su dva eksperimenta potvrdila da ispitanici koji smanje unos mesa ne smanjuju time i rizik od raka. Ipak, moguće je da ispitanici nisu u dovoljnoj meri smanjili unos mesa.
Čak ni iz SZO ne insistiraju na tome da je sendvič sa slaninom podjednako štetan kao cigareta. „Individualno rizik od razvoja kolorektalnog kancera zbog konzumiranja prerađevina ostaje mali, ali se rizik povećava sa količinom pojedenog mesa“, rekao je Kurt Strajf iz SZO.