Od danas, parovi sa teritorije Beograda koji su zainteresovani za treći pokušaj vantelesne oplodnje, finansiran iz budžeta grada Beograda, mogu da se prijavljuju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Ova vest, objavljena u svim medijima, obradovala je mnoge beogradske parove koji nemaju novca da finansiraju vantelesnu oplodnju, a nisu se obeshrabrili nakon dva neuspela pokušaja. S druge strane, na sajtovima informativnih medija mogu se pročitati komentari ogorčenih parova iz unutrašnjosti koji se pitaju kada će njima njihove opštine obezbediti tako nešto.
Sve u svemu – tema je bolna. Ljudi žele decu, spremni su godinama da se podvrgavaju bolnim metodama lečenja od neplodnosti, da se izlažu užasnom stresu u periodu iščekivanja da li je oplodnja uspela ili ne, pa ako jeste da li će se plod izboriti i preživeti… Ima ljudi koji bi dali sve da mogu da dobiju potomstvo, pa im to, nekom surovom i neobjašnjivom igrom slučaja, priroda nepravedno uskraćuje.
A postoje i ovakve priče…
Moja drugarica nedavno se porodila. Sa njom u sobi bila je žena koja je rodila svoje sedmo dete i sprema se da ga da u dom za decu bez roditeljskog staranja. Zadržala je samo dvoje najstarije dece, ostale je rodila i – ostavila. Tek tako… Rađa i ostavlja. “Nemam čime da ih hranim”, kaže. Tužno. Pretužno. I jako, jako nepravedno od strane Majke Prirode.
Bojana Janjušević, urednica Zdravlja
